Polufinale: Šta nas čeka u sudaru 4 najbolje ekipe na SP?

Svetsko prvenstvo u tri zemlje domaćina stiglo je svog vrhunca: četiri najbolje ekipe odlučiće tome ko će do 2030. moći da se hvali titulom svetskog prvaka. Ne samo da su se plasirali u polufinale, već zaista gledamo četiri najbolja tima u ovom trenutku svetskog fudbala.

Možda bi ljubitelji igre uvek voleli i Brazil u završnici šampionata, ali Francuska, Španija, Engleska i Argentina zaista su ono najbolje što ova jedinstvena igra može da pruži.

Francuska – Španija

U utorak nas čeka duel dve najbolje fudbalske škole u poslednjih nekoliko decenija. Kad se pogleda unazad, reprezentativna, pa i klupska scena, jasno je da principi ove dve zemlje vladaju svetskim fudbalom.

Samo stariji se sećaju da je na SP 1982. u Španiji ulazak Platinijeve Francuske u polufinale predstavljao iznenađenje. Od tada do danas iznenađenja nema. Trikolori iz generacije u generaciju izbacuju vrhunske igrače, može se reći da ih je sve više.

Relativno nezapaženo je prošao podatak da na ovom svetskom prvenstvu, van francuskog tima, igra čak 75 igrača rođenih u Francuskoj. Kada smo s razlogom hvalili napredak afričkog fudbala, mi smo zapravo najčešće hvalili francusku školu, jer većina ovih igrača rođena je i odrasla u Evropi, tu se učila prvim fudbalskim koracima, a onda i igrački formirala. Izbor reprezentacije očeva i majki došao je tek kasnije.

Španija od Krojfa na ovamo, najviše kroz čuvenu školu Barselone, diktira fudbalske trendove i uvodi inovacije. U trenutnom sastavu furije je pet momaka iz Barselona, mada i ostatak zemlje gaji sličan fudbalski stil. Šta tek reći o španskim trenerima koji su ubedljivo najbrojniji u najboljim evropskim klubovima.

PSŽ i Barselona, Luis Enrike, Gvardiola, Arteta, Iraola, Unai Emeri, Španija i Francuska, to je najbolje što fudbal može da pruži.

Francuska će napasti neverovatnim ofanzivnim arsenalom. Mbape, Dembele, Olise, sa Barkolom ili Dueom jedinstveni su spoj talenta, tehnike i brzine. Ovom presingu je teško odoleti.

Španci će odgovoriti sistemom. Čak i kad ne blistaju najveće zvezde, a to je trenutno slučaj sa Jamalom, Pedrijem, Nikom Vilijamsom, oni igraju na isti način, najsigurniji su čuvari lopte i nikada neće odustati od svoje igre.

Zanimljivo je da, uz sav oprez, čekamo dve ekipe koje ne igraju da brane rezultat. Uprkos važnosti utakmice to bi trebalo da nam garantuje vrhunski fudbalski ugođaj.

Argentina – Engleska

Ako je utakmica Španije i Francuske sudar dve fudbalske škole, onda je Argentina – Engleska sve drugo, pa onda i fudbalska utakmica. Uoči drugog polufinala nemoguće je ne setiti se fudbalske, ali i neke druge istorije.

Pre 44 godine izbio je rat između ove dve zemlje. Sukob je nastao oko ostrva u Atlantskom okeanu, blizu obala Južne Amerike. Dve države nisu mogle da se slože ni oko naziva, a tek ne oko vlasništva i upravljanja. Za Argentinu to su Malvini, teritorija ove južnoameričke zemlje, za Veliku Britaniju to su Foklandska ostrva, britanska kolonija. Ratovalo se tri meseca posle čega je uprava prešla u britanske ruke. Rat je odavno završen, ali ne i izbrisan iz sećanja. Mogli smo da vidimo i pre neki dan, na snimku iz svlačionice argentinske reprezentacije, koja slavi uz pesmu u kojoj se pominje narod, tradicija, Maradona i Mesi – ali i Malvini.

Druga uspomena nije ništa manje osetljiva za nacionalni ponos, iako je reč samo o fudbalskoj utakmici. Ne bilo kojoj. Na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine Argentina i Engleska sreli su se u polufinalu, samo četiri godine posle malvinsko-foklandskog rata. Pobedili su južnoamerikanci u utakmici koja se smatra jednom od najznačajnijih u istoriji fudbalskih prvenstava, a i cele fudbalske igre. Oba gola za Argentinu postigao je Maradona, prvi nepropisno, rukom, koji je od pristalica kasnije nazvan „božjom rukom“. Drugi je za mnoge najlepši gol u istoriji mundijala, omaleni, prgavi, najtalentovaniji Argentinac predbriblao je skoro ceo protivnički tim i sa desne strane plasirao loptu u mrežu. Ako je kod prvog gola pokazao da je prevarant, kod drugog je demonstrirao zašto je jedan od najboljih koji su ikada igrali fudbal.

Sa ovakom predistorijom dolazimo do meča između vladajućeg svetskog šampiona, iz Katara 2022, i kolevke fudbala koja titulu čeka tačno 60 godine (prvaci na svomterenu u Engleskoj 1966. godine). Jedan tim ima kvalitet da obrani naziv šampiona, drugi već godinama stvara ekipu kadru da tron dostigne i nesporno da je veoma, veoma blizu.

Argentina je tim, čvrst, prgav, taktički izvanredan, sa iskustvom šampiona, koji pritom gleda u samo jednog čoveka: Lionela Mesija. Engleska je isto tim, čvrst, taktički sjajan, više takmičarski, nego što umire u lepoti igre. Pokazalo se na ovom turniru da cela ekipa igra ,a pobedu donose dvojica. Ako su golovi očekivani od Kejna, koji je vođa ovog tima, a u Bajernu odigrao možda i karijeru sezone, onda je pravi božji dar pojavljivanje Belingema koji igra na nivou talenta koji mu se pripisuje već godinama. Šest golova od centarfora, ali šest golova i od veznog igrača koji se neočekivano za protivničke odbrane pojavljuje u gol šansama i redovno ih realizuje.

I sa i bez velike predistorije, sudar Argentine i Engleske ličiće na rat, mislimo na onaj fudbalski. Ne nadamo se previše fudbalskoj lepoti, ali očekujemo bitku do poslednje sekunde i na svakom deliću travnatog terena.