Tara Dragaš uz „Lela Vranjanka“ zablistala u Italiji!

Na velikoj sceni Svetskog kupa u Milanu, ritmička gimnastičarka Tara Dragaš očarala je svet. Dvostruka medalja zlato i bronza možda jeste vrhunac njenog sportskog nastupa, ali ono što je zaista odjeknulo daleko van granica dvorane bila je emocija, identitet i hrabrost da se bude drugačiji.

Tara je rođena u Italiji, ali nosi u sebi bogatstvo različitih korena – slovenačkih, srpskih i italijanskih. I upravo taj spoj pretočila je u svoj nastup koji se ne zaboravlja. Kada je dvoranom u Milanu odjeknula stara srpska pesma „Lela Vranjanka“ – publika je utihnula. Tara je bronzanu medalju u disciplini lopta osvojila ne samo tehnikom, već pričom, atmosferom i izborom muzike koja je, kako kaže, „zvučala kao sećanje“. Bio je to omaž njenom poreklu, njenom ocu iz Pljevalja i pesmi koju je prvi put 1982. otpevao Staniša Stošić, a čiji tekst potpisuje Dragan Toković.

Njen drugi nastup, u disciplini traka, bio je potpuno drugačiji – energičan, ritmičan, savremen. Na zvuke pesme „Cria Da Ivete“, Tara je eksplodirala na tepihu – i zasluženo osvojila zlato za Italiju.

Njena majka Špela Dragaš, poznata slovenačka sudija i trenerkinja, bila je u publici. I nije skrivala suze.

Tara Dragaš nije samo vrhunska gimnastičarka – ona je most između kultura, generacija i emocija. Iako još mlada, već sada je pokazala da u sportu nije važno samo biti najbolji – već i autentičan, svoj, istinit.

U vremenu kada se uspeh meri brojem medalja, Tara je pokazala da se može meriti i utiskom. A njen je ostao urezan – i u publici, i u muzici, i u srcima.