Vedrana Rudan: U Splitu samo mrtav Pilić može biti dobar Pilić

Nikola Pilić preminuo je u 87. godini života u Rijeci, a sahranjen je proteklog vikenda u Opatiji, gradu u kojem je proveo poslednje dane svog života.

Bez obzira na to što je rođen u Splitu 1939. godine, poslednjih godina sve više se udaljavao od svog rodnog grada.

Emotivni oproštaj Vedrane Rudan

O smrti legendarnog tenisera emotivno je progovorila njegova bliska prijateljica, književnica Vedrana Rudan. Na svom zvaničnom sajtu objavila je oproštajni tekst posvećen čuvenom sportisti i treneru.

U njemu ističe da je Nikola Pilić bio ne samo izuzetan sportista, već pre svega divan čovek koji je zaslužio mnogo više poštovanja, posebno od sredine iz koje je potekao.

Kritika Splitu zbog zaborava

Rudanova je izrazila razočaranje što je Split, kako kaže, zaboravio ili čak svesno “odbacio” čoveka koji je gradu doneo tenis, podigao ga na svetski nivo i ostavio neizbrisiv trag u sportu.

Takođe je kritikovala činjenicu da su pojedini tekstovi nakon njegove smrti više pažnje posvetili njegovom privatnom životu – poput braka sa Srpkinjom Mijom – nego njegovim sportskim uspesima i onome što je značio za Split i hrvatski sport.

Tekst Vedrane Rudan prenosimo u celosti:

"Nikolu i Miju poznajem dvadeset pet godina. Njegovom sam smrću izgubila brata, najboljeg čoveka koga sam ikad srela, svetskog čoveka. Kad bih bila sama sa sobom i u svojoj glavi nizala sve njegove titule, osetila bih strahopoštovanje i čast što eto baš moj muž i ja gotovo svakodnevno s njim i Mijom razgovaramo telefonom, srećemo se na kafi u Opatiji ili na ručku u Ribici u Rijeci".

"Sedeći s njim za stolom videla bih samo dobrog čoveka, uvek, baš uvek spremnog na praštanje. Videla bih samo dobrog čoveka… Kao da je to malo? Kao da takvih u životu srećemo na hiljade? U mom životu on je bio i ostao jedini. Vi nikad nećete upoznati biće toliko bez mržnje, bez zlobe i uvek spremno na oprost. Priznajem, daleko sam od takvog bića, pa me ta njegova osobina da može podneti najgore uvrede dovodila do besa".

"Kako možeš, kako možeš tako hladno, tako racionalno, tako pun milosti preći preko te svinjarije? Smejao se mom strastvenom nastupu, bili smo različiti ljudi. Moja tolerancija prema nečijoj prostoti ne postoji, o oprostu da ne govorim. Ali Pilić je bio hrišćanin".

"Evo priče, samo jedne u nizu odvratnih priča iz Pilićevog života o kojoj niko neće napisati ni slova. Splitski teniski liliputanci, preciznije pacovi, ovih su dana izašli iz svojih rupčaga i danas pričaju drugu priču. Zašto i ne bi? Golijat je mrtav. Gadovi, može li Pilić ikad umreti? Vi ćete crći. Krećem. Split je Pilićev rodni grad, grad koga je voleo, ne naglašavam bez veze, voleo, perfekt dakle, čitavim svojim bićem. Nikola je voleo Split onako kako slepo i iracionalno volimo nekoga ko nas ne voli".

"Ne poznajem Splićane, ovde i ne pišem o Splićanima nego o ljudima iz splitskih teniskih krugova koji svoju ljubomoru prema svetskom velikanu nikad nisu uspeli da sakriju. Mišići, gadni, zlobni. Znali su da na njihove uvrede neće reagovati pa su često prelazili svaku meru. Zauvek ću zapamtiti dan kad Pilića prvi put nisu ubacili u nekakvu svoju Halу slavnih jer nije "skupio dovoljno bodova".

"Na svoje sam uši čula kako je ulazak u onu Halu izbegao "za dlaku", to mu je objašnjavao jedan od "velikih" Splićana, imao je preko dva metra, jer su drugi jednostavno "dobili više bodova". Ne razumem se u sport, ali se jako dobro razumem u ljudsku zlobu. Gledala sam Nikino lice. Nije se čak ni podrugljivo nasmejao. Bio je iznad splitskog smeća koje se usudilo nekolicinu ljudi proglasiti većim od najvećeg, bez da im oči od srama iskoče iz zlih glavušina".
"Čini mi se da je tu ljubav između Nikole Pilića i Splita zauvek pukla. Bilo je tu i skidanja Pilićevih fotografija sa zidova splitskog Tenis kluba. Jednom je veliki igrač Ančić rekao da neće u Splitu igrati dok ne vrate sliku na zid, vratili su je, kad je Ančić otišao opet su je skinuli. O tome kako Slobodna Dalmacija naglašava da je Pilić "oženio Srpkinju" toliko je splitski đir da ne treba komentarisati. Ti bolesnici nikad neće shvatiti da neki ljudi žene ljubav, ne naciju".

"U svakom zlu, ma koliko bilo odvratno, ima i nešto dobro. Nikola Pilić je davno zauvek ostavio Split i doselio u moj rodni grad Opatiju. Tu će i počivati u miru. Sigurna sam da su građani Opatije ponosni što će s nama ostati Nikola Pilić, veliki, svetski čovek".

"Splite, znam, poznata je to priča, sad ćemo slušati kako će Pilić u gradu koji nije njegov dobiti ulicu, možda čak i trg… Verujem da mu je ovih dana slika vraćena na zid Teniskog kluba. U Splitu samo mrtav Pilić može biti veliki Pilić", zaključuje Vedrana.