Atentat stoleća: Kako su SAD i Izrael uz saudijsku podršku likvidirali Hamneija

Ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija u vazdušnom napadu na njegov kompleks u centru Teherana predstavlja najteži udar na iransku strukturu vlasti u poslednjih nekoliko decenija. Prema navodima The Telegrapha, operacija je sprovedena nakon višemesečnog zastoja u pregovorima o iranskom nuklearnom i raketnom programu i u trenutku kada je Vašington procenio da su diplomatske opcije iscrpljene.

Hamnei je ubijen je subotu ujutro u vazdušnom napadu na njegov kompleks u centru Teherana. Njegov život visio je o koncu i prošle godine, tokom Dvanaestodnevnog rata sa Iranom, kada su izraelski zvaničnici imali priliku za atentat, ali ih je tada zaustavio američki predsednik Donald Tramp, primoravši obe strane na neugodno primirje, piše The Telegraph.

Osam meseci kasnije, pregovori o iranskom nuklearnom i raketnom programu su zapeli, a američkom predsedniku je ponestalo strpljenja. Iranski državni mediji potvrdili su da je Hamnei ubijen na sastanku sa najmanje pet drugih visokih zvaničnika režima. Izraelske snage bacile su desetine bombi na njegov kompleks, a istovremeni udari izvedeni su na još najmanje dve lokacije u gradu, u operaciji čiji je cilj bio obezglaviti iransko vodstvo.

Snimci čiju je autentičnost potvrdio The Telegraph prikazuju guste stubove dima kako se uzdižu iznad Teherana iz ruševina Hamneijevog ureda, zaklanjajući sunce. Satelitski snimci otkrivaju da je veći deo zgrade pretvoren u prah i pepeo. Iz ruševina je navodno izvučeno telo vrhovnog vođe, izrešetano gelerima, a fotografije leša navodno su pokazane i Trampu i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu.

Hamnei se nakon lanjskog iskustva bliske smrti sve više povlačio u sebe, a čak su mu i objave na društvenim mrežama postale retke. Njegov bunker navodno se nalazi toliko duboko pod zemljom da liftu treba više od pet minuta da se spusti do njega. Prilike za napad bile su retke, ali njegovim neprijateljima trebala je samo jedna.

Sada se čini naivnim što su se najviši zvaničnici režima okupljali na svega nekoliko lokacija, pogotovo u vreme dok je SAD gomilao najveću vojnu silu na Bliskom istoku još od rata u Iraku. Napad oko 8:10 sati po lokalnom vremenu ih je potpuno iznenadio. Jedan visoki odbrambeni zvaničnik opisao ga je kao "masivan i izuzetno odvažan dnevni napad" koji je "pogodio sam vrh vlasti na samom početku".

Režim je uhvaćen na spavanju "u subotu ujutro, za vreme Ramazana i na dan Šabata", rekao je isti zvaničnik za Foks Njuz. Šabat je jevrejski dan odmora, što je izraelsku akciju činilo manje verovatnom, dok pobožni muslimani tokom Ramazana poste od zore do sumraka. Zbog toga je, dodao je zvaničnik, doneta "namerna odluka da se vremenski plan napada ubrza".

Izrael je, prema izveštajima, imao podršku i od neočekivanog partnera - Saudijske Arabije. Vašington post piše da je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman prošlog meseca više puta privatno telefonirao Trampu, nagovarajući ga na američki napad. Iako je javno podržavao diplomatsko rešenje, prestolonaslednik je u razgovorima sa Amerikancima navodno tvrdio da će Iran postati samo jači i opasniji ako Vašington ne napadne odmah. Takav stav podržao je i saudijski ministar odbrane Halid bin Salman, koji se sastao sa američkim zvaničnicima i upozorio ih na rizike odlaganja napada na Iran.

Jedan visoki zvaničnik Trampove administracije ustvrdio je da je predsednik bio primoran da deluje jer je Iran pripremao preventivni udar, ali je tu tvrdnju opovrgao najmanje jedan obaveštajni izvor. U međuvremenu, CIA je mesecima pratila ajatolaha, proučavajući njegovo kretanje i navike, rekli su izvori upoznati sa operacijom za Njujork tajms.

Američka agencija doznala je za subotnji sastanak i, što je bilo ključno, da će na njemu biti prisutan i sam Hamnei. Ta informacija je prosleđena Izraelu, na osnovu čega su SAD i Izrael prilagodili plan i napali u subotu usred dana.

Iransko vodstvo je isprva tvrdilo da je ajatolah na sigurnom, van Teherana. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je Hamnei još uvek živ, "koliko on zna". Ipak, sreća ga je napustila. Prošle godine spasila ga je navodna Trampova intervencija, a 1981. preživeo je bombaški napad koji mu je paralizovao desnu ruku.

Iranski državni mediji na kraju su popustili i priznali smrt vrhovnog vođe u nedelju u ranim jutarnjim satima. Ipak, i pre zvanične potvrde, dok su se još širile glasine, Tramp je objavio da je Hamnei mrtav, nazvavši ga "jednim od najopakijih ljudi u istoriji".

"Ovo nije samo pravda za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz brojnih zemalja širom sveta koje su Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika ubili ili osakatili", napisao je na društvenim mrežama. "Nije mogao da izbegne naše obaveštajne i visoko sofisticirane sisteme za praćenje. Tesno smo sarađivali sa Izraelom i nije bilo ničega što su on ili drugi vođe ubijeni sa njim mogli da učine".

Za sada nije jasno na koje je tačno sisteme praćenja Tramp mislio. Nagađa se da je postojao špijun u ajatolahovom najužem krugu koji je dojavio ključne informacije. Rajan Brobst, zamenik direktora u Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je da SAD ima "širok spektar obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih sposobnosti koje su se mogle iskoristiti za praćenje Hamneija". "To uključuje nadzor iz vazduha i svemira, signalno i elektronsko obaveštajno delovanje, presretanje komunikacija, kao i ljudske izvore na terenu", pojasnio je za The Telegraph.

Trampova izjava sugeriše da je SAD pratio ajatolaha, dok je Izrael povukao okidač. To se podudara sa informacijama zvaničnika sa obe strane, prema kojima se SAD u "Operaciji Epski Bes" usredsredio na vojne ciljeve koristeći projektile Tomahavk, rakete HIMARS i dronove, dok je Izrael gađao skladišta projektila i visoke zvaničnike.

Uporedno sa napadima, Izrael je izveo i niz kibernetičkih napada kako bi dodatno ponizio iranski režim. Hakovana je popularna muslimanska molitvena aplikacija BadeSaba Calendar kako bi pozivala vojnike na pridruživanje "oslobodilačkim snagama", kao i državna novinska agencija IRNA koja je objavila vest o "razornom udarcu" zadatom vlastima.

Značajno je da se na Hamneijevom profilu na društvenim mrežama, dok su zvaničnici još negirali njegovu smrt, pojavila poslednja objava. Prikazivala je lik sa mačem Zulfikarom, oružjem koje se povezuje sa Alijom ibn Abi Talibom, rođakom proroka Muhameda, ubijenim 661. godine. "U ime Namija Hajdera", pisalo je u opisu. "Mir neka je sa njim".

Odmah nakon vesti o atentatu, njegov glavni pomoćnik Ali Laridžani zakleo se na osvetu. "Nateraćemo cionističke zločince i besramne Amerikance da požale zbog svojih dela. Hrabri vojnici i veliki iranski narod održaće nezaboravnu lekciju paklenim međunarodnim tlačiteljima", poručio je.