Dvodnevni samit NATO u Ankari, u fokusu veća izdvajanja za odbranu

U Ankari danas i sutra se održava samit NATO, na kojem će učestvovati lideri 32 zemlje članice Alijanse, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa.

U fokusu je postizanje napretka po pitanju izdvajanja za odbranu Alijanse, s obzirom na učestale pritiske američkog predsednika da Evropa poveća izdvajanja za odbranu, kao i na jačanju odbrambene industrijske proizvodnje, javlja Rojters.

Česte kritike Trampa na račun NATO, uz najavljeno povlačenje trupa iz Evrope i šestomesečnu reviziju američkog vojnog prisustva na kontinentu, doprinele su neizvesnosti unutar Alijanse, navodi agencija.

Lideri 32 zemlje članice NATO, uključujući Trampa, prisustvuju samitu, a predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, lider Južne Koreje Li Dže Mjung, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da se pridruže večeri sa liderima NATO-a večeras.

Očekuje se, takođe, da će rat u Ukrajini, koji sada traje već petu godinu, biti ključna tema samita u Ankari, prenosi agencija AP.

Bela kuća je saopštila da će se Tramp u sredu sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Trampov sastanak sa Zelenskim uslediće posle telefonskog razgovora u kojem je ukrajinski predsednik čestitao Sjedinjenim Državama 250 godina nezavisnosti, što je iste večeri u odvojenom razgovoru učinio i ruski predsednik Vladimir Putin.

Zelenski je u objavi na društvenoj mreži X naveo da je sa američkim predsednikom razgovarao o situaciji na prvoj liniji fronta i izrazio nadu u američku rešenost da pomogne u okončanju rata.

Postoji realna mogućnost da se ovaj rat okonča i američka odlučnost ce imati ključno značenje, ocenio je Zelenski i dodao da su se Tramp i on složili da nastave razgovor na samitu NATO u Turskoj.

Američki lider, takođe, planira da se sastane na marginama samita sa sirijskim predsednikom Ahmadom al Šarom. Bela kuća nije navela teme tog razgovora, ali će taj susret uslediti u trenutku kada Tramp javno razmišlja o tome da Sirija treba da igra veću ulogu u borbi protiv pokreta Hezbolah u Libanu.

Al Šara, koji je predvodio islamističku pobunjeničku grupu i čije su snage svrgnule bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada, rekao je da nema interesovanja za tako nešto, podseća AP.

Američki predsednik planira i odvojeni sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, domaćinom samita koga Tramp smatra bliskim prijateljem.

Evropski lideri će na predstojećem samitu nastojati da pokažu Trampu da ispunjavaju obećanje dato na skupu Alijanse u Hagu prošle godine o izdvajanju pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu i mere povezane sa odbranom do 2035. godine.

Evropski saveznici i Kanada su 2025. godine povećali svoja ulaganja u ključne odbrambene potrebe za više od 139 milijardi dolara, navodi se u nacrtu deklaracije samita u koji je Rojters imao uvid.

Kako se dodaje, saveznici grade snažniju Evropu u ojačanom NATO-u, kao modernizovanoj Alijansi, i u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama preuzimaju veću odgovornost za odbranu saveza.

Očekuje se, takođe, da će članice NATO-a ponovo potvrditi podršku Ukrajini i obećati dalju pomoć.

Za 2026. godinu, saveznici obećavaju 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke za Ukrajinu i potvrđuju svoje suverene obaveze da će održati barem ekvivalentne nivoe u 2027. godini, navodi se u nacrtu deklaracije.

Deo finansiranja će doći iz postojećih bilateralnih obećanja i kreditnog aranžmana EU koji obezbeđuje 60 milijardi evra za ukrajinska odbrambena ulaganja i nabavke za 2026-2027, a ne očekuje se da će SAD doprineti finansiranju, navodi agencija.

Zvaničnici žele da se ovogodišnji skup fokusira na povećanje proizvodnje oružja i podsticanje inovacija u odbrani.

Najavljeno je da će Alijansa u utorak biti domaćin foruma odbrambene industrije u Ankari, gde će biti sklopljeni poslovi vredni desetine milijardi dolara.

Evropski zvaničnici su zabrinuti da bi rat u Iranu i Trampovo nezadovoljstvo evropskim vladama zbog njihove reakcije na taj sukob mogli da bace senku na samit, navodi Rojters.

Očekuje se, takođe, da će lideri u deklaraciji sa skupa navesti da saveznici ponavljaju da Iran nikada ne sme da ima nuklearno oružje i pozivaju Teheran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu.

Kada je reč o domaćinu, Turska će nastojati da istakne svoje rastuće kapacitete odbrambene industrije i ponovi svoj dugogodišnji poziv članicama Alijanse da ukinu sva ograničenja na trgovinu odbrambenom opremom unutar NATO-a.

Kako navodi agencija, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan će takođe želeti da postigne napredak sa saveznicima poput Francuske i Italije u kupovini sistema protivraketne odbrane SAMP/T i u sferi saradnje odbrambene industrije.

U bilateralnim razgovorima sa Trampom, očekuje se da će Erdogan istaći poboljšanje veza između Ankare i Vašingtona, dok će istovremeno insistirati na ukidanju američkih sankcija i obnavljanju pristupa programu borbenih aviona F-35.

Ministri spoljnih poslova NATO-a trebalo bi da se u Ankari sastanu sa kolegama iz Bahreina, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i da održe večeru sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Andrijem Sibihom i šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas.

Istovremeno, ministri odbrane NATO-a takođe će održati razgovore sa ministrima iz Australije, Japana, Novog Zelanda i Južne Koreje, prenosi Rojters.

Rute: NATO će uložiti u odbranu od dronova oko 40 miljardi dolara u narednih 5 godina

Zemlje članice NATO uložiće oko 40 milijardi dolara u narednih pet godina u svoje kapacitete za odbranu od dronova, izjavio je danas generalni sekretar NATO Mark Rute.

On je rekao da se nekoliko NATO saveznika obavezalo da ce sarađivati u nabavci, skladištenju, transportu i upravljanju zalihama kritičnih odbrambenih materijala, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, na samitu u Ankari zemlje Severnoatlantske alijanse nameravaju da pokažu svetu da ulažu u odbranu, rebalansiraju sopstveni bezbednosni sistem i jačaju svoju industrijsku bazu.

"Tokom samita NATO u Ankari, biće potpisani novi ugovori sa kompanijama iz Evrope i Severne Amerike vredni više desetina milijardi dolara. Takođe ćemo potvrditi da ulažemo u ključne tehnologije kako bismo ispunili bezbednosne zahteve današnjice i sutrašnjice", izjavio je Rute u intervjuu za Vašington Post.

U međuvremenu, izvršni direktor švedske odbrambene grupe Mikael Johanson izjavio je da će kompanija Saab 2030. godine moći da počne sa isporukama aviona GlobalEye ako NATO u što kraćem roku potpiše ugovor sa tom kompanijom.

Johanson je dodao da konačna cena još nije dogovorena, ali da ce biti između 400 i 450 miliona dolara po avionu.

Rute je rekao da je NATO jedino mesto koje okuplja Sjedinjene Američke Države, Kanadu i Evropu kako bi na praktičan način rešavali najhitnija pitanja koja utiču na zajedničku bezbednost.

"Ta pitanja su Rusija, terorizam i konkurencija sa sistemskim rivalima i izvoznicima haosa", rekao je Rute.

Samit NATO održava se danas i u sredu u Ankari danas i u sredu, a pretnje i izazovi evroatlantskom regionu, Ukrajini i južnom krilu NATO-a biće među ključnim temama samita.

Zemlje NATO-a će na samitu potpisati ugovore vredne desetine milijardi dolara

Zemlje članice NATO-a potpisaće odbrambene ugovore vredne desetine milijardi dolara na samitu u Ankari 7. i 8. jula, najavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u intervjuu za Vašington post.

Prema njegovim rečima, na samitu u Ankari zemlje Severnoatlantske alijanse nameravaju da pokažu svetu da ulažu u odbranu, rebalansiraju sopstveni bezbednosni sistem i jačaju svoju industrijsku bazu.

"Uvek sam bio ponosan Evropljanin sa transatlantskim pogledom. U glavi i u srcu znam da su Evropa i Severna Amerika jače, prosperitetnije i bezbednije zajedno. NATO je jedino mesto koje okuplja Sjedinjene Države, Kanadu i Evropu kako bi na praktičan način rešavali najhitnija pitanja koja utiču na našu zajedničku bezbednost - Rusiju, terorizam i konkurenciju sa sistemskim rivalima i izvoznicima haosa", rekao je Rute.

NATO pokreće stratešku flotu transportnih aviona

NATO će pokrenuti stratešku flotu transportnih aviona A400M, izjavio je generalni sekretar Alijanse Mark Rute danas u Ankari gde se održava dvodnevni samit NATO.

Kako je naveo, Severnoatlatnska alijansa ćetakođe proširiti za jedan avion svoju postojecu flotu tankera i transportnih aviona A330 MRTT, prenosi Rojters.

Rute je najavio i kupovinu do deset Saabovih "globaleye" letelica za nadzor, koji bi, kako je rekao, trebalo za zamene "sve stariju" flotu Avaksa.

Priznajte da je Tramp bio u pravu, sviđa mi se taj čovek

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je članicama Alijanse da je američki predsednik Donald Tramp bio u pravu što je vršio pritisak na zemlje članice da povećaju izdvajanja za odbranu, što ih je naveo da modernizuju svoje vojske i što je pokrenuo rat s Iranom.

"Američki predsednik je bio u pravu. Jednostavno mi se sviđa taj čovek. Mislim da je ono što radi za NATO odlična vest", rekao je Rute u intervjuu za briselski Politiko.

Prema njegovim rečima Tramp u osnovi postiže ono što su, od vremena Ajzenhauera američki predsednici pokušavali da postignu, a to je izjednačavanje vojnih troškova između SAD-a i Evrope.

Kako je rekao, ovogodišnji samit biće "transformativan" za savez, a također će uložiti dodatne milijarde u ključne odbrambene programe.

"Morate da izgradite NATO koji je održiv, gde Evropljani i Kanađani zaista pojačavaju svoj uticaj", smatra Rute.

Kao drugi ključni pokretač za veća izdvajanja za odbranu, Rute je izdvojio ruskog predsednika Vladimira Putina i kaže da su saveznici odlučni da nastave da podržavaju Ukrajinu novcem i oružjem, a takođe i da izgrade vlastitu odbranu kako bi odvratili mogući ruski napad.

"Moramo to da uradimo zbog ruske pretnje, a vidimo šta Rusi rade u Ukrajini. Cilj je da se odbrani milijardu ljudi u zemljama NATO-a od ruske pretnje, masovnog kineskog gomilanja i činjenice da Rusija, Kina, Severna Koreja i Iran rade zajedno", rekao je on.

Dodaje i da su evropske zemlje bile ključne za kampanju bombardovanja Irana.

"SAD verovatno ne bi mogle da izvedu operaciju Epik Fjuri bez korišćenja Evrope kao jedne velike platforme za projekciju moći", rekao je Rute i podsetio da je Rumunija zatvorila svoj najveći komercijalni aerodrom kako bi omogućila američkim avionima da poleću i sleću i da je čak 5.000 aviona poletelo sa evropskih aerodroma ove zime uprkos Trampovom kontinuiranom insistiranju da saveznici ne pomažu.

Rute je naglasio i da je NATO, uprkos razlikama, i dalje ujedinjen sa SAD-om kao punopravnim partnerom.

"Mislim da Tramp ima pravo da postoje pojedinačni slučajevi u kojima je s pravom razočaran, ali kada pogledate širu sliku onoga što Evropljani rade, to je ogromno", zaključio je on.

NATO najavio nove projekte u svemiru i raketnoj odbrani

Zamenica generalnog sekretara NATO-a Radmila Šekerinska predstavila je danas nove projekte Alijanse u oblastima svemira i nadzora, ofanzivnih sposobnosti i integrisane protivvazdušne i raketne odbrane.

Govoreći o projektima u oblasti "Svemira i nadzora" na Forumu odbrambene industrije u Ankari u okviru 36. samita šefova država i vlada NATO-a, Šekerinska je istakla da su svemirski kapaciteti postali ključni deo kritične infrastrukture i bezbednosti i da moderne vojske ne mogu efikasno da funkcionišu bez svemirskih tehnologija, prenela je Anadolija.

Ona je izrazila zadovoljstvo zbog pokretanja projekta za istraživanje razvoja satelitske grupe "Halo", ocenivši da će taj model prevazići ograničenja pojedinačnih nacionalnih satelitskih flota u pogledu troškova, vremena i pokrivenosti, uz značajne prednosti za komunikacije, obaveštajne aktivnosti i praćenje raketa.

Šekerinska je govorila i o inicijativi "Nadzor kontinuiteta Alijanse iz svemira" (APSS), pokrenutoj pre dve godine na samitu NATO-a u Vašingtonu, navodeći da će se Španija pridružiti projektu kao 19. država učesnica.

Osvrnuvši se na turski program razvoja dva nova satelita visoke rezolucije, Šekerinska je rekla da će ih graditi Svemirski institut TUBITAK, dok je Turska potpisala ugovore sa kompanijom ASELSAN za razvoj satelita u niskoj orbiti, vojnih komunikacionih sistema i radarskih sistema za rano upozoravanje u okviru nacionalnog sistema protivvazdušne odbrane "Čelična kupola".

Prema njenim rečima, u toku je i rad na inicijativi "Starlift", koja predviđa uspostavljanje mreže lansirnih kompanija i svemirskih luka za brzo lansiranje rezervnih satelita u hitnim situacijama.

Predstavljajući projekte u oblasti ofanzivnih sposobnosti, Šekerinska je navela da NATO razvija "Projekat preciznog udara sa kopna", usmeren na razvoj i nabavku jeftinijih krstarećih i balističkih raketa u velikim količinama.

Govoreći o programu razvoja prototipa municije, istakla je da se Turska obavezala da isporuči značajan broj krstarećih raketa dugog dometa sa kopnenog baziranja ATMACA.

Šekerinska je ocenila da će ove inicijative doprineti povećanju proizvodnih kapaciteta i obezbediti oružanim snagama sredstva potrebna za očuvanje bezbednosti.

Kada je reč o integrisanoj protivvazdušnoj i raketnoj odbrani, Šekerinska je opisala te sisteme kao prvu liniju odbrane NATO-a i ukazala na potrebu za njihovim daljim jačanjem.

Ona je navela da je NATO poslednjih meseci bio suočen sa višestrukim povredama vazdušnog prostora od strane ruskih dronova i aviona, kao i da je uspešno presreo balističke rakete lansirane iz Irana prema savezniku Turskoj.

Šekerinska je istakla da je za brže unapređenje kapaciteta i integraciju novih tehnologija neophodno zajedničko angažovanje saveznika i objedinjavanje resursa.

Dodala je da su saveznici već počeli efikasnije da koriste povećana izdvajanja za odbranu, što se, kako je navela, ogleda u nizu novih najava i ugovora usmerenih na razvoj ključnih sposobnosti NATO-a.