Iz prve ruke: Kako je rođena Islamska Republika Iran

„Postojao je oštar kontrast između veličine istorijskog događaja koji se odvijao (nastanak Islamske Republike Iran) i banalnosti mesta koji mu je poslužio kao dekor. U našem prisustvu bilo je ukinuto jedno milenijumsko carstvo, a muslimanski svet je prolazio kroz veliki preokret čije će se posledice osećati na celoj planeti. Pa ipak, sala je izgledala kao opštinska, a svečanost školska; čovek bi pomislio da je posredi priredba za kraj školske godine, sa dodelom diplome najzaslužnijem učeniku.“

Ovako nastanak današnjeg Irana, 1979. godine, opisuje direktni svedok. Reč je o Aminu Malufu, francuskom piscu libanskog porekla. Čoveku koji je kao novinar dobio istorijsku priliku da prvog velikog vođu Irana ajatolaha Homeinija isprati od izbeglištva u Francuskoj do trijumfalnog povratka i preuzimanja vlasti u Teheranu. Njegove rečenice iznete u knjizi Brodolom civilizacija jedinstvene su i kao svedočanstvo direktnog učesnika i kao zapažanja izuzetnog erudite i analitičara.

Na početku nemira u Iranu, 1979. Homeini je živeo u izgnanstvu u Iraku, u muslimanskom svetom gradu Nadžafu. Iranski šah Reza Pahlavi insistirao je da ajatolah bude proteran, a irački predsednik Sadam Husein ovu molbu je prihvatio i gosta zamolio da potraži novu adresu. Homeinija je prihvatila Francuska i obezbedila mu smeštaj u gradiću Nofl le Šato, u blizini Pariza.

„Bio sam tamo dva-tri puta i imao sam priliku da intervjuišem Homeinija“, zapisao je Maluf. „Postavljao sam pitanja na klasičnom arapskom; Homeini me je očigledno razumeo i ponekad bi mi to stavio na znanje klimnuvši glavom, ali odgovarao mi je na persijskom, a prevodilac bi mi došapnuo prevod na uvo.“

Kada je došlo vreme za povratak verskog poglavara u Iran, Er Frans je obezbedio avion, a u njemu se našlo mesta i za nekoliko novinara. Među njima je bio i Amin Maluf.

„Ajatolahu je na aerodromu u Teheranu priređena hladna dobrodošlica, ali na ulicama ga je čekala takva masa sveta kakvu nikad nisam video svojim očima“, zapisao je on. „Izgledalo je kao da je celokupno stanovništvo izašlo da ga dočeka. Beše to pravi trijumf, iako njegov status u zemlji još nije bio jasan. Nije bio na vlasti, pa su se njegovi ljudi plašili da ga određeni elementi vojske ne uhapse kao krivca.“

Međutim, režim šaha Pahlavija bio je u rasulu. Vlast se valjala ulicama, a onaj ko će je prigrabiti biće ajatolah Homeini. Posle nekoliko dana odlučio je da povuče prvi potez. Organizovao je malu svečanost u jednoj bioskopskoj sali.

„Homeini je dakle bio na pozornici, sedeći u fotelji. S njegove leve strane stajao je jedan čovek malo mlađi od njega, Mehdi Bazargan. Ajatolah ga je odmah imenovao prvim šefom vlade Islamske Republike Iran. Ova beše rođena pred našim očima“, piše Maluf.

„Novi premijer je“, svedoči pisac, „pojačavao utisak o apsurdnosti cele situacije. Uzbuđen i dirljiv, vidljivo smeten u svom svetlom i nespretno zakopčanom sakou, držao je u ruci zgužvane listove svog pristupnog govora. Činilo se da nije očekivao da će morati na binu i da je želeo što pre da je napusti.“

Prisustvo Bazargana, kao i drugog naučnika Ebrahima Jazdija, zavaralo je svedoke stvaranja islamskog Irana. Verovali su da su ugledni i obrazovani ljudi garant modernizacije društva, a pod palicom verskog vođe. Prevarili su se, priznaje Maluf, i 2019. godine zapisuje:

„Ajatolah je kovao sasvim druge planove. Nameravao je da ostavi svojim naslednicima jednu dotad neviđenu vrstu režima, neku mešavinu društvenog tradicionalizma i političkog radikalizma. Pod njegovim podsticajem Iran se preobrazio u dinamičnu regionalnu silu, originalnog stila, glasa koji se slušao, inicijativa koje su se poštovale, ali do guše uvaljanu u bitke protiv titana, niti potpuno izgubljene, niti istinski dobijene, a koje nikada nisu prestajale“.

*

Amin Maluf (1949.) je francuski akademik i pisac, rođen u Libanu, gde je i živeo do izbijanja građanskog rata. Značajan deo života radio je kao novinar. Autor je i dobitnik nagrada za veliki broj različitih spisa: romana, eseja, formata koji se smatraju žanrovski neodredivim.

U knjizi „Brodolom civilizacija“ daje izuzetnu sliku uspona i pada muslimanskog sveta, sa oštrim i pravičnim kritikama na račun svih strana: zapadne civilizacije, ekstremno levih ili ekstremno desnih ideja...