Skupa roba na crnom tržištu Afrike

Na severnim granicama Obale Slonovače helikopteri svakodnevno patroliraju iz vazduha, prateći kretanje vozila, plovila i ljudi kroz šume i duž reka. Ali, za razliku od prošlih godina, više ne tragaju za drogom ili oružjem — već za nečim mnogo slađim: kakaom.

Kako piše Financial Times, od početka 2024. godine dolazi do dramatičnih promena na globalnom tržištu. Cena kakaovca (tropsko drvo iz kojeg se dobija kakao) na berzama je probila rekordnih 10.000 dolara po toni, što je čak tri puta više nego godinu dana ranije. Ipak, proizvođači u Africi od tog skoka malo profitiraju — zbog državne kontrole cena, mali farmeri dobijaju samo delić vrednosti svog proizvoda.

Crno tržište cveta
U toj nepravdi krije se razlog za novi talas krijumčarenja. Umesto da svoj kakao prodaju po fiksnim cenama u Gani ili Obali Slonovače, mnogi farmeri ga ilegalno prodaju posrednicima. Oni zatim robu prevoze u susedne zemlje — poput Burkine Faso, Gvineje ili Toga — gde ga „operu“ i prodaju kao lokalni proizvod po tržišnim cenama.

Prema procenama, u periodu 2023–2024. godine iz Gane je prokrijumčareno oko 150.000 tona kakaovca, dok je iz Obale Slonovače nestalo čak 200.000 tona. Stvarne brojke su verovatno i veće.

Korupcija pojede polovinu zaplene
Iako vlasti pokušavaju da stanu na put krijumčarima, često im ruke vežu korupcija i sistemska slabost. Petorica policajaca i jedan visoki regionalni zvaničnik već su suspendovani zbog sumnje da su sarađivali sa švercerima.

Čak i kada komandosi zaplene šlepere pune ilegalnog kakaovca, događa se da „misteriozno nestane“ deo robe — do trenutka kada zaplena stigne do medija, od prijavljenih pet tona ostanu samo tri.

Ogromni gubici i pritisak na države
Za Ganu i Obalu Slonovače, koje zajedno pokrivaju više od 60% svetske proizvodnje kakaa, krijumčarenje postaje ozbiljna pretnja fiskalnoj stabilnosti. Više od 15–20% BDP-a ovih zemalja dolazi iz izvoza kakaa, a gubici se mere u stotinama miliona evra.

Iako su vlasti pokušale da odgovore povećanjem otkupnih cena, one su i dalje daleko ispod onoga što krijumčari nude. U Gani, na primer, tona kakaa se otkupljuje za 4.800 evra, dok na crnom tržištu dostiže i dvostruko više.

EU uvodi red?
Nadu za promenu donosi Evropska unija, koja od decembra 2025. planira da uvede strogu regulativu. Svaka tona uvezena u EU moraće da ima jasan trag porekla, što bi moglo da suzbije šverc i uvede više transparentnosti.

Međutim, veliki industrijski igrači poput Mondeleza već lobiraju za odlaganje ove uredbe.

Vremena za odlaganje, međutim, nema mnogo — poručuju iz Gane i Obale Slonovače, gde se nadaju da će nova pravila konačno omogućiti da farmeri dobiju poštenu cenu za svoj proizvod, a države zaštite jedan od svojih najvrednijih resursa.