Kako je ubijen Seif al-Islam Gadafi: Likvidacija bez potpisnika

Ubistvo Seifa al-Islama Gadafija, sina bivšeg libijskog lidera Moamera el Gadafija i nekadašnjeg pretendenta na politički povratak, dogodilo se u okolnostima koje ukazuju na unapred planiranu i profesionalno izvedenu likvidaciju, ali bez jasnog nalogodavca i zvaničnog objašnjenja. Prema dosad dostupnim informacijama, Gaadafi mlađi je ubijen u svojoj kući južno od grada Zintan, u zapadnoj Libiji, tokom upada male naoružane grupe.

Njegovu smrt prvi su potvrdili bliski saradnici i članovi porodice. Savetnik Seifa al-Islama, Abdulah Otman Abdurahim, izjavio je za libijsku televiziju al-Ahrar da su „četvorica naoružanih muškaraca upala u njegovu rezidenciju nakon što su onesposobili nadzorne kamere, a zatim ga pogubili“. Slične navode potvrdio je i njegov advokat Marsel Sekaldi, koji je za AFP rekao da je ubistvo izvela „četvoročlana komandna grupa“, dodajući da je desetak dana ranije upozoren na pogoršanu bezbednosnu situaciju oko svog klijenta.

Prema tim svedočenjima, napadači su delovali brzo i bez ostavljanja tragova koji bi ukazali na njihovu pripadnost nekoj od poznatih oružanih formacija. Isključivanje nadzornih kamera pre napada dodatno je pojačalo sumnje da je reč o ciljanoj egzekuciji, a ne o spontanom nasilju ili posledici lokalnih sukoba.

Ne postoje podaci o razmeni vatre, povređenim pripadnicima obezbeđenja ili produženom sukobu, što upućuje na to da je rezidencija imala ograničeno ili simbolično fizičko obezbeđenje. Takođe, izostanak informacija o svedocima dodatno pojačava pretpostavku da je napad izveden u kontrolisanim uslovima, bez većeg rizika po napadače.

Broj izvršilaca - četiri osobe - odgovara standardnom modelu malih taktičkih timova koji se koriste u operacijama visokog rizika: dovoljan da se istovremeno obezbede perimetar, neutralizuju prepreke i izvrši zadatak, ali i dovoljno mali da se izbegne logistička kompleksnost i povećani rizik od curenja informacija. Takav sastav tima češće se povezuje sa organizovanim oružanim strukturama nego sa ad hoc grupama ili kriminalnim bandama.

Način ubistva, opisan kao egzekucija unutar objekta, ukazuje da cilj nije bio otmica, zastrašivanje ili demonstracija sile, već isključivo eliminacija osobe. Izostanak javnog preuzimanja odgovornosti dodatno sugeriše da politička poruka, ako postoji, nije bila namenjena široj javnosti, već određenim akterima unutar libijskog bezbednosnog i političkog okruženja.

Važan bezbednosni element predstavlja činjenica da su saradnici Seifa al-Islama desetak dana pre ubistva ukazivali na „probleme sa njegovom bezbednošću“. To otvara pitanje da li je došlo do curenja informacija o njegovom kretanju, rutini ili stepenu zaštite, kao i da li je postojao unutrašnji bezbednosni propust - bilo u krugu lokalnih zaštitnih struktura ili kroz neformalnu mrežu kontakata u Zintanu.

Više libijskih i regionalnih medija navelo je da se napad dogodio južno od Zintana, grada koji je godinama imao ključnu ulogu u sudbini Seifa al-Islama. Nakon pada režima njegovog oca 2011. godine, upravo je jedna naoružana grupa iz Zintana držala Gadafija mlađeg u zatočeništvu, odbijajući da ga preda centralnim vlastima ili Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), koji je za njim izdao poternicu zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti.

Iako je 2015. godine u Libiji osuđen na smrt zbog uloge u nasilnom gušenju pobune, presuda nikada nije sprovedena. Na osnovu zakona o amnestiji, pušten je na slobodu 2017. godine, nakon čega su njegovo kretanje i boravište uglavnom ostali van očiju javnosti. Do objave vesti o njegovoj smrti, nije bilo zvaničnih podataka gde se tačno nalazi niti kakvu vrstu obezbeđenja ima.

Odmah nakon objavljivanja informacija o ubistvu, 444. borbena brigada, formacija povezana sa Ministarstvom odbrane Vlade nacionalnog jedinstva u Tripoliju, izdala je saopštenje u kojem „kategorički“ negira bilo kakvu umešanost. U saopštenju se navodi da brigada nema nikakve veze sa navodnim sukobima u Zintanu, niti da je imala zadatak ili ovlašćenje da deluje protiv Seifa al-Islama Gadafija.

Do sada nijedna zvanična institucija - ni u zapadnoj, ni u istočnoj ili južnoj Libiji - nije izdala zvaničan izveštaj o okolnostima njegove smrti. Istraga, ako je uopšte pokrenuta, nije javno potvrđena.

Politički značaj ubistva dodatno komplikuje sliku. Seif al-Islam je 2021. godine, uprkos međunarodnoj poternici, podneo kandidaturu za predsedničke izbore, oslanjajući se na podršku dela stanovništva koji je i dalje lojalan starom režimu. Izbori su kasnije odloženi, ali je njegova kandidatura ostala jedan od najkontroverznijih elemenata ionako krhkog političkog procesa.

Analitičar Imad Badi ocenio je da bi njegovo ubistvo moglo imati dvostruki efekat: s jedne strane uklanja politički problematičnog kandidata, a s druge strane „može ga pretvoriti u simbol ili mučenika u očima značajnog dela populacije“, čime se rizikuje dodatna polarizacija društva.

Bivši portparol Gadafijevog režima Musa Ibrahim nazvao je ubistvo „podmuklim činom“, navodeći da je sa Seifom al-Islamom razgovarao samo dva dana ranije. U objavi na mreži X, Ibrahim je naveo da je ubistvom „ugašena ideja o pomirenju i suverenoj Libiji“, optužujući neimenovane aktere za širenje mržnje i nestabilnosti.

Ubrzo nakon vesti o smrti, u javnosti se pojavio i audio-snimak koji je objavio njegov nećak, u kojem Seif al-Islam kritikuje političko stanje u Libiji i strano mešanje u unutrašnje poslove zemlje. Autentičnost snimka nije nezavisno potvrđena, ali je njegovo objavljivanje dodatno podgrejalo političke spekulacije.

Više od decenije nakon svrgavanja i ubistva Moamera el Gadafija, Libija ostaje država bez jedinstvenog bezbednosnog i pravnog sistema. Sukob između međunarodno priznate vlade u Tripoliju i paralelne administracije na istoku, uz snažan uticaj lokalnih milicija, čini da politička ubistva često ostanu bez sudskog epiloga. Smrt Seifa al-Islama Gadafija uklapa se u taj obrazac - kao još jedan događaj sa ozbiljnim političkim posledicama, ali bez jasnog odgovora na ključno pitanje: ko je naredio likvidaciju i zašto baš sada.