Kako stanovnici Fidžija predviđaju ciklone posmatrajući pčele i ptice

Dok se u većem delu sveta upozorenja na oluje oslanjaju na satelite, radare i superračunare, na pacifičkom ostrvu Fidži mnogi poljoprivrednici i danas pažljivo posmatraju prirodu. Veruju da biljke, insekti i životinje mnogo pre meteorologa mogu da nagoveste dolazak razornog tropskog ciklona.

Jedan od najpoznatijih znakova su divlji jamovi. Ako njihove vriježe tokom zime puze po zemlji umesto da rastu uvis, iskusni farmeri smatraju da će između novembra i aprila, tokom sezone ciklona, ostrva pogoditi snažna oluja.

„Biljka se praktično unapred štiti od vetra. Priroda zna šta dolazi“, objašnjava Marika Radua, poljoprivrednik i stručnjak za klimatsku otpornost sa ostrva Vanua Levu.

Priroda kao meteorološka stanica

Jam nije jedini „prognozer“. Stariji stanovnici Fidžija tvrde da promene mogu da se primete i kod banana, hlebnog drveta, pčela, ptica, pa čak i riba.

Pred velike oluje ose se gnezde bliže zemlji, morske ptice ranije nego obično napuštaju obalu i lete ka kopnu, a ribari primećuju da je more neuobičajeno toplo i da se sitna riba pojavljuje uginula uz obalu.

Takva zapažanja prenose se generacijama usmenim putem – kroz priče, pesme, poslovice i plesove. Na Fidžiju se tradicionalno znanje retko zapisivalo, ali je upravo zbog toga ostalo duboko ukorenjeno u svakodnevnom životu.

Nauka počinje da sluša staru mudrost

Ono što je do pre nekoliko godina zvučalo kao narodno verovanje danas privlači pažnju naučnika.

Meteorološka služba Fidžija saopštila je da će tradicionalna ekološka znanja uključiti u sistem ranog upozoravanja na ciklone i poplave. Slični projekti već postoje u Vanuatuu, Tongi, Samoi, Solomonskim Ostrvima i drugim pacifičkim državama.

U okviru regionalnog programa prikupljaju se izveštaji lokalnog stanovništva o neobičnom ponašanju biljaka i životinja, a zatim se upoređuju sa meteorološkim podacima kako bi se utvrdilo koliko su tačni kao pokazatelji ekstremnih vremenskih prilika.

Stručnjaci ističu da je potrebno mnogo godina da bi se uspostavila naučna veza između tradicionalnih opažanja i klimatskih modela, ali prvi rezultati pokazuju da mnoga od tih upozorenja nisu slučajna.

Kada tehnologija nije dovoljna

Na hiljadama udaljenih pacifičkih ostrva ne postoje meteorološke stanice niti pouzdana internet veza. Upravo zato tradicionalna znanja mogu biti presudna.

„Nije važno da li upozorenje dolazi od meteorološke službe ili od prirode. Važno je da ljudi imaju dovoljno vremena da se pripreme“, smatra Siosinamele Lui iz Sekretarijata Pacifičkog regionalnog programa za životnu sredinu.

Dodatni dani ili čak nedelje mogu značiti razliku između bezbednosti i katastrofe. Meštani tada mogu da obezbede zalihe hrane i vode, ojačaju kuće i sklone stoku na sigurnije mesto.

Lekcije posle razornog ciklona

Stanovnici Fidžija često navode iskustvo sa ciklonom Vinston, jednim od najsnažnijih koji je pogodio južni Pacifik.

Mesecima pre nego što je oluja stigla, pojedine zajednice primetile su neuobičajene promene u prirodi – ose su gradile gnezda nisko pri zemlji, hlebno drveće donosilo je neobično bogat rod, a ptice su menjale pravac leta.

Kasnije su mnogi tvrdili da su upravo zahvaljujući tim znacima počeli pripreme mnogo pre zvaničnih upozorenja.

Klimatske promene vraćaju fokus na tradiciju

Pacifička ostrva među najugroženijima su na svetu kada je reč o klimatskim promenama. Naučnici očekuju da će tropski cikloni u regionu biti ređi, ali snažniji i razorniji.

Zbog toga sve više stručnjaka smatra da tradicionalna znanja ne treba posmatrati kao suprotnost modernoj nauci, već kao njenog saveznika.

Geograf Patrik Nan sa australijskog Univerziteta Sanšajn Koust smatra da čovečanstvo tek počinje da razume vrednost ovakvih iskustava.

„Ljudi na Pacifiku nisu opstali hiljadama godina zahvaljujući sreći. Opstali su zahvaljujući znanju koje su gradili generacijama“, kaže Nan.

Za stanovnike Fidžija odgovor nije u izboru između tradicije i tehnologije. Kako kaže Marika Radua, prava otpornost nastaje kada se spoje savremena nauka i pažljivo osluškivanje prirode.

„Nije poenta samo u tradicionalnom znanju“, zaključuje on. „Poenta je da živimo u skladu sa prirodom.“