Izraelci su glasanjem na izborima u utorak oštro kritikovali premijera Benjamina Netanjahua i izlazne ankete pokazuju da su njegovim protivnicima dali solidnu većinu u sledećem parlamentu. Ali, da li raznorodne stranke mogu formirati vladu je neizvesno i verovatno predstoje nedelje cenkanja.
Najlakši put bi uključivao glavnog Netanjahuovog rivala, bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota, u partnerstvu sa strankama koje predvode Arapi, ali to bi moglo da se pokaže politički teškim i potencijalno otuđi druge opozicione frakcije.
Opoziciji prednost od dva mandata Izlazne ankete koje su objavile glavne izraelske televizijske stanice sugerišu da je Netanjahuov blok osvojio oko 50 mesta, opozicija oko 52, a arapske stranke oko 18. To bi postavilo temelje za nedelje političkog nadmetanja pre nego što se proglasi premijer - ili se raspiše novi krug izbora.
Ajzenkot je rekao da izlazne ankete pokazuju "nedostatak poverenja" u Netanjahua i obećao je da će formirati novu vladu. Arapski glasači su slavili izlazne ankete, dok su pristalice krajnje desničarskih stranaka povezanih sa Netanjahuom izrazile razočaranje.
Netanjahu nije dao javnu izjavu satima posle objavljivanja rezultata anketa.
Preliminarni rezultati se očekuju tokom noći, a konačni rezultati u narednim danima.
Referendum o Bibijevoj vlasti
Neubedljiv rezultat izbora bi ostavio Izrael u političkom limbu posle prvih izbora od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Trka se široko posmatra kao referendum o skoro neprekidnoj 17-godišnjoj vladavini Netanjahua, koja je ostavila Izraelce gorko podeljenim o nizu pitanja, čak i pre najsmrtonosnijeg napada u istoriji zemlje. Posledica su ratovi u Gazi, Libanu i Iranu, zajedno s nasiljem jevrejskih doseljenika na okupiranoj palestinskoj Zapadnoj obali, što je sve izazvalo svetsko negodovanje, zatežući odnose sa najbližim saveznicima Izraela i podstičući porast antisemitizma.
Među Izraelcima, izbori se široko posmatraju kao borba oko karaktera države, suprotstavljajući Netanjahua i njegove ultranacionalističke i verske saveznike onima koji žele da očuvaju njene liberalne i sekularne temelje. Opozicija bi uskoro mogla da se suoči sa društvenim podelama – između desnice i levice, i između Jevreja i Arapa – koje su se proširile tokom Netanjahuove duge i polarizujuće vladavine.
Izlaznost birača bila je najveća od 1999. godine - veća od 77%, po podacima Centralne izborne komisije. Preko sedam miliona ljudi imalo je pravo glasa, a desetine hiljada su navodno došle iz inostranstva. Rekordna izlaznost Izraelski predsednik će imati zadatak da zamoli lidera stranke sa najboljim izgledima za formiranje vlade, obično onu sa najviše posolaničkih mesta, da sastavi koaliciju. Ako se Netanjahuov desničarski Likud pojavi kao najveća stranka, on bi mogao da polaže pravo na to.
U međuvremenu, biće veliki pritisak na Ajzenkota da postigne dogovor sa arapskim strankama, dok će Netanjahu i njegovi saveznici verovatno svaki takav savez nazvati nelegitimnim, pa čak i izdajničkim.
Ako niko ne može da sastavi većinsku koaliciju, novi izbori bi mogli biti održani početkom sledeće godine. Izrael je održao pet izbora između aprila 2019. i novembra 2022. godine zbog sličnog zastoja.
Nijedna stranka nikada nije osvojila apsolutnu većinu u Parlamentu sa 120 mesta, što je primoralo političke lidere da formiraju koalicije. Manjinske vlade su takođe moguće, ali one moraju da se oslone na podršku ili saradnju stranaka van vlade kako bi donosile zakone.
Mesto arapskih stranaka
Netanjahu je ranije upozorio da arapske stranke mogu da pobede ili pokvare izbore, rekavši da dobijaju "zaista ogromnu podršku" i da izlaze na birališta u "neviđenom broju".
Dok su se emitovali rezultati izlaznih anketa, pristalice u sedištu Ajzenkota su skakale od radosti, skandirajući njegovo ime. Ajzenkot je rekao da rezultati izbora ukazuju na "potpuni nedostatak poverenja" u Netanjahua i njegovu desničarsku koaliciju.
AP Photo
"Odmah ću delovati kako bih sproveo volju naroda, smenio Netanjahuovu vladu i što pre formirao cionističku vladu posvećenu vojnoj obavezi", rekao je Ajzenkot u saopštenju o regrutaciji ultraortodoksnih Jevreja u obaveznu vojsku Izraela.
U sedištu Netanjahuove stranke, uglavnom ispunjenom medijima, nekoliko prisutnih pristalica skandiralo je Netanjahuovo ime, uvijajući se u zastave sa njegovim likom i ljubeći plakate.
Netanjahuove pristalice ga vide kao stabilnog, vrhunskog državnika koji je vodio Izrael kroz rat iskupljenja nakon najmračnijeg časa za Izrael. Misle da štiti bezbednost Izraela i jevrejski identitet uprkos međunarodnom pritisku i liberalnim elitama kod kuće.
Njegovi kritičari ga vide kao polarizujućeg lidera koji je, opterećen tekućim suđenjem za korupciju, produžio rat u Gazi i krizu talaca iz političkih razloga. Kažu da potkopava nezavisno pravosuđe Izraela i slabi njegove demokratske temelje. Takođe ga optužuju da pomaže održavanje sistema koji je ultraortodoksnim Jevrejima omogućio da izbegnu služenje vojnog roka.
"Aktuelna vlada vodi zemlju u propast", rekla je glasačica Anđela Bengur u Jerusalimu.
Pristalice Ajzenkota vide ga kao sposobnog lidera sa besprekornom bezbednosnom biografijom, koji bi, zajedno sa svojim potencijalnim koalicionim partnerima, mogao da posluži kao bedem protiv širenja neliberalizma. Budući da je i sam lično pogođen sukobom — njegov sin i dva sestrića poginuli su u Gazi — oni koji ga podržavaju veruju da on duboko oseća bol koji prožima Izrael.
Stranke koje bi verovatno podržale Ajzenkota, obećale su da će poboljšati međunarodni položaj Izraela, raditi na uvođenju obaveznog vojnog roka za ultraortodoksne muškarce i istovremeno jačati nezavisnost pravosuđa.
Na ovim izborima se zapravo odlučuje "ko služi, a ko izbegava službu — ko aktivno učestvuje u izgradnji ove zemlje, a ko ne", rekao je glasač Niso Šitrit u četvrti Jafa u Tel Avivu.
Svi misle na 7. oktobar
Ovo su prvi izbori u Izraelu na nacionalnom nivou od napada 7. oktobra 2023, koji je pokrenuo rat u Gazi i prateće sukobe. U Tel Avivu, porodice nekih od žrtava napada 7. oktobra, kao i bivši taoci, održali su minut ćutanja tokom glasanja.
"Setimo se svih onih čiji se glasovi više ne čuju", rekla je Jona Adam, čija je ćerka Mapal Adam poginula.
Izrael je postao sve izolovaniji zbog svog delovanja u Gazi i na Zapadnoj obali. Podrška javnosti u Americi je naglo opala, a partneri u Evropi i drugim delovima sveta uveli su sankcije Izraelu.
Netanjahu se suočava sa međunarodnim nalogom za hapšenje zbog navodnih zločina protiv čovečnosti u Gazi — optužbi koje on negira.
Izbore su takođe obeležile trajne tenzije sa Iranom. Uoči glasanja, Netanjahu je pooštrio retoriku, upozoravajući Teheran da će se suočiti sa "razornim udarcem" ukoliko napadne Izrael.
