Planina Olimp i plaže u Normandiji proglašeni za lokalitete Svetske baštine UNESKO

UNESKO je danas saopštio da je grčka planina Olimp uvrštena na Listu svetske baštine.

Odluka je doneta na 48. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu, koje se održava u Busanu u Južnoj Koreji i traje do 29. jula, prenosi Katimerini.

Olimp je priznat kao prirodno i kulturno dobro od izuzetne univerzalne vrednosti za čovečanstvo i time je zvanično postao lokalitet Svetske baštine UNESKO-a.

Odluka je usvojena jednoglasno, čime je potvrđeno međunarodno priznanje jedinstvene prirodne, kulturne i simbolične vrednosti ovog znamenitog grčkog planinskog masiva.

Grčki zvaničnici kandidovali su više puta planinu Olimp za UNESKO-vu listu svetske baštine, prvi put 2014. godine navodeći njen kulturni i ekološki značaj.

Planina Olimp, najviša planina u Grčkoj, mitološki dom 12 olimpskih bogova antičke Grčke, čiji su vrhovi veci deo godine prekriveni snegom, vekovima fascinira i zaokuplja maštu.

Uzdižući se do 2.918 metara nadmorske visine iz podnožja koje se nalazi gotovo na nivou mora, ova planina je, prema verovanju starih Grka, bila mesto gde se nalazio presto Zevsa, kralja svih antičkih bogova.

Malo je lokacija koje zauzimaju tako važno mesto u antičkoj grčkoj mitologiji kao planina Olimp. Prema predanju, vrhovni bog Zevs se ustoličio na dvoru u Olimpu nakon što je svrgnuo svog oca Krona u desetogodišnjem ratu kojim je okončana vladavina Titana.

Planina je zadržala verski značaj i u hrišcanskom dobu, a veruje se da je kapela posvecena Svetom Iliji, smeštena na istoimenom vrhu na 2.803 metra nadmorske visine, pravoslavni verski objekat koji se nalazi na najvecoj nadmorskoj visini.

Kao priznanje za bogatstvo flore i faune, UNESKO je 1981. godine proglasio Olimp rezervatom biosfere, a dalja zaštita životne sredine došla je u obliku predsedničkog dekreta, kada je planina proglašena nacionalnim parkom, 2021. godine.

Prošle godine, komitet je upisao 26 novih objekata na UNESKO-vu listu svetske baštine, čime je ukupan broj lokaliteta porastao na 1.428 u 170 zemalja.

Prema međunarodnom sporazumu koji nadgleda UNESKO, blaga, koja uključuju znamenitosti poput Velikog kineskog zida, egipatskih piramida i Tadž Mahala, automatski postaju zaštićene zone.

UNESKO uvrstio u svetsku baštinu i plaže u Francuskoj gde su se iskrcali saveznici

Komitet organizacije UNESKO uvrstio je danas na Listu svetske baštine plaže u severnoj Francuskoj na kojima su se iskrcale savezničke snage tokom Drugog svetskog rata.

Komitet UNESKO-a, koji zaseda u južnokorejskom gradu Busanu do srede, takođe je na listu uvrstio drevne japanske prestonice Asuku i Fudživaru, kao i predeo migracije životinja Boma-Badingilo u Južnom Sudanu, preneo je AP.

Na tom području se odvija jedna od najvećih migracija kopnenih sisara na svetu, što predstavlja prvi lokalitet iz Južnog Sudana upisan na Listu svetske baštine, navodi agencija.

Francuska je nominovala pet plaža u Normandiji na kojima je u junu 1944. izvršeno iskrcavanje saveznika, a to su Omaha, Juta, Svord, Gold i Džuno.

Na njima se iskrcalo više od 150.000 savezničkih vojnika, podseća AP.

Nominovana je i lokaciju na kojoj je izvršen juriš na Poent di Ok, pri čemu su sve ove lokacije bile ključne za akciju oslobađanja zapadne Evrope od nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata.

Međunarodni savet za spomenike i lokalitete (ICOMOS), koji ocenjuje predloge za upis na listu baštine, naveo je da ovi lokaliteti sadrže brojne ostatke koji svedoče o "događaju koji se široko smatra prekretnicom u povratku slobode i trajnog mira na evropskom kontinentu".

ICOMOS je takođe pozvao na bolji nadzor i veće napore u očuvanju ovih lokaliteta.

Stalna predstavnica Francuske pri UNESKO-u, Alem Garbi, izjavila je da je iskrcavanje u Normandiji označilo prekretnicu od globalnog sukoba ka posleratnom poretku zasnovanom na miru i bezbednosti, kao i da upis ovih lokaliteta na listu ima poseban značaj u vreme eskalacije međunarodnih kriza i ratova.

UNESKO uvrstio lokalitet Asuka-Fudživara u Japanu na Listu svetske baštine

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) danas je donela odluku da na Listu svetske baštine uvrsti grupu drevnih lokaliteta u japanskoj prefekturi Nara koji svedoče o stvaranju centralizovane japanske države čime je Japan dobio svoj 27. lokalitet na ovoj listi.

Odluka o lokalitetu "Asuka-Fudživara: arheološka nalazišta drevnih japanskih prestonica i povezani objekti" doneta je tokom zasedanja Komiteta za svetsku baštinu UNESKO održanom u Busanu, u Južnoj Koreji, prenosi agencija Kjodo.

Ovi ostaci svedoče o procesu uspostavljanja centralizovane države koiji se odvijao u kontekstu bliskih veza sa Kinom i Korejskim poluostrvom.

Kompleks Asuka-Fudživara obuhvata 19 arheoloških lokaliteta koji datiraju iz perioda od kraja VI do početka VIII veka.

Među najznačajnijim lokalitetima su ostaci palata Asuka i Fudživara, vezani za ranu fazu izgradnje države, zatim ostaci prve japanske prestonice, kao i ruševine budističkih hramova i drevne gobne humke među kojima se izdvajaju grobnica Takamacuzuka, poznata po živopisnim freskama i grobnica Kitora, koja sadrži najstariju sačuvanu astronomsku kartu u istočnoj Aziji.

Savetodavno telo UNESKO preporučilo je uvrštavanje ovih lokaliteta na Listu svetske kulturne baštine još u junu, a nakon unošenja kompleksa Asuka-Fudživara Japan ima 22 lokaliteta svetske kulturne baštine i pet lokaliteta svetske prirodne baštine.