Posle najvećeg napada na Moskvu: je li Rusija spremna za odbranu od dronova?

Napad dronovima na Moskvu koji je izveden u četvrtak najveći je od početka rata između Ukrajine i Rusije. Prema zapadnim izvorima, strategija preopterećivanja ruske protivvazdušne odbrane velikim brojem dronova daje rezultate i ruski odgovor pretvara u improvizovanu neorganizovanu jurnjavu.

Američka stanica Si-En-En prenosi snimke sa ulica Moskve koje naziva haosom. Na njima su vojnici koji sa prometnog autoputa ispaljuju protivvazdušne rakete, dok privatna vozila prolaze pored njih. Na istom snimku jedan oboreni dron pao je na zgradu u velikom tržnom kompleksu. Jedna ruska raketa je navodno greškom pogodila rezervoar za naftu na obodu glavnog grada Rusije.

Sistemi pravljeni za nekadašnje ratovanje

„Rusija ima istoriju starih sistema koji nisu 100 odsto pouzdani“, rekao je za Si-En-En Markus Šiler, viši istraživač Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, dok je Ukrajina u međuvremenu, „godinama“ neprestano unapređivala svoje sposobnosti za dalekometne napade na ruske rafinerije nafte i vojne objekte. Nedavno je probila rusku odbranu u Sankt Peterburgu i više puta pogodila Moskvu, dovodeći rat u dva najveća ruska grada.

„Video-snimak na kojem se vidi ispaljivanje prenosivih protivvazdušnih sistema, odnosno MANPADS-a, na prometnom auto-putu ukazuje na brzoplet, ad hoc i, iskreno, neprofesionalan odgovor na napad. Potpuno odsustvo kontrole saobraćaja i upotreba vojne opreme na neverovatno maloj udaljenosti od civilnih vozila i ljudi dodatno potvrđuju takvu procenu“, kaže Stu Rej, viši analitičar u kompaniji McKenzie Intelligence Services.

Strategija Kijeva je da gađa mnogo različitih lokacija unutar okupiranih delova istočne Ukrajine i same Rusije, čime primorava Rusiju da razvuče sisteme PVO u sve tanju mrežu. Ukrajina već godinama gađa i same lansere protivvazdušne odbrane, kao i radarske sisteme za otkrivanje ciljeva, nastojeći da oslabi ruske odbrambene sposobnosti. Oružane snage Ukrajine tvrde da su od početka ove godine uništile 166 ruskih „protivvazdušnih elemenata“, a više od 1.432 od početka invazije punog obima 2022. godine.

Pored toga, ruski sistemi protivvazdušne odbrane nisu projektovani za borbu protiv napada dronovima. Oni su napravljeni da obaraju konvencionalne vojne avione, balističke rakete i krstareće rakete, rekao je Tomas Vitington, saradnik za vojne nauke u londonskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.

„Ruska protivvazdušna odbrana jednostavno nije pogodna za ovu svrhu, to je vrlo jasno“, rekao je Vitington za CNN. „Nije opremljena da otkriva, prati i pogađa ovakvu vrstu napada, i ako ne dođe do neke ogromne promene u dizajnu ruskog sistema PVO, to će ostati tako.“

Vitington je napomenuo da su međunarodne sankcije otežale Moskvi pristup tehnologiji potrebnoj za razvoj novih sistema sposobnih da se izbore sa ovakvim ukrajinskim napadima. „Čak i kada biste mogli da povećate proizvodnju, samo biste povećali proizvodnju raketnih sistema koji ionako ne obavljaju posao“, rekao je.

Napad velikim brojem dronova

Sve veća pretnja dronovima primorala je Kremlj da u maju smanji obim parade za Dan pobede na Crvenom trgu. Za razliku od ranijih događaja, nije bilo prikazane vojne tehnike, zbog onoga što je rusko Ministarstvo odbrane nazvalo „trenutnom operativnom situacijom“. Moskva je takođe tražila privremeni prekid vatre tokom svečanosti.

Ipak, stručnjaci kažu da ruska protivvazdušna odbrana verovatno obara veliki procenat ukrajinskih dronova. U petak ujutru ruska vojska je tvrdila da je širom zemlje oborila 216 ukrajinskih dronova.

Komandant ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema Robert Brovdi rekao je, u proceni protivvazdušne odbrane Moskve, da je ruska prestonica sredinom maja i dalje imala više od 100 lansera PVO i više od 50 mobilnih protivvazdušnih sistema „Pancir“. Ali kada Ukrajina u jednom napadu lansira više od 100 dronova, bar neki će verovatno proći kroz odbranu, čak i ako je ona dobro popunjena. Stotine dronova koji dolaze iz više pravaca zahtevaju i ogroman nivo koordinacije ruskih integrisanih sistema protivvazdušne odbrane, a to se, rekao je on, „ne dešava kako treba“.