Pozadina napada na Iran: Meta Teheran, cilj u Pekingu?

Tramp napada Venecuelu i Iran, ali da li su oni stvarna meta američke administracije? Američka mreža CNN otvoreno primećuje da je „za manje od dva meseca predsednik Sjedinjenih Država uništio dva najbliža saveznika Pekinga, ugrozivši time snabdevanje Kine naftom“.
Ovo naravno ne bi bilo prvi put da se događaji, pa i ratovi na Bliskom istoku tiču upravo snabdevanja ključnim energentom. Iako se u zvaničnim saopštenjima napad na Iran opravdava strahom od njihovog nuklearnog programa i brigom za sopstvenu i bezbednost regiona, pitanje bogatih nalazišta oko Kaspijskog mora, kao i strateške rute za transport nafte kroz Ormuski moreuz, uvek je dobro postaviti kada se analizira politika u ovom regionu.

Kina troši više nego što proizvodi

Dakle, kada je od početka ove godine najpre uhapsio predsednika Venecuele Madura, a zatim zajedno sa Izraelom pokrenuo vazdušne napade na Teheran, Tramp je ozbiljno ugrozio Kinu, silu koja je u nedavno usvojenoj američkoj strategiji spoljne politike i formalno proglašena za najvećeg globalnog takmaca. Više od polovine izvoza sirove nafte iz Venecuele i skoro sva isporučena nafta iz Irana verovatno je završilo u Kini tokom prošle godine, prenosi CNN podatke firme za analizu podataka Kpler.
Njihove zalihe zajedno su činile oko 15% kineskog uvoza nafte, pokazali su proračuni CNN-a zasnovani na podacima Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija. Zato portfolio menadžer Rom Tamel smatra Kinu potencijalnim velikim gubitnikom u iranskom sukobu, jer proizvodi daleko manje nafte nego što troši.

Ormuski tesnac

Za Kinu, kao i za druge dalekoazijske zemlje značajno je i eventualno duže zatvaranje tesnaca Ormuz, koji je ključna trasa za transport nafte iz svih zemalja regiona Bliskog istoka. Prema iranskoj agenciji Mehr u ormuškom moreuzu već se nalazi jedan pogođeni tanker, koji tone nakon što je pretrpeo značajna oštećenja. Agencija ne navodi kako je došlo i ko je izveo napad na ovaj trgovački brod.
Analitičari smatraju izvesnim da bi zatvaranje Ormuza izazvalo globalnu energetsku krizu, pre svega skok cena nafte, jer se kroz ovaj tesnac prevozi 20 miliona barela dnevno, što je petina svetske potrošnje.