U aprilu je Kina obustavila izvoz retkih minerala, koji su ključne sirovine za proizvodnju magneta u električnim vozilima, telefonima i kućnim aparatima. Rezultat – Ford je privremeno zaustavio proizvodnju, a fabrike u Indiji i Japanu smanjile kapacitete, piše britanski Economist.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužila je Peking za „ucenu“. Nakon obnavljanja izvoza, SAD su ublažile kontrole nad prodajom nekih Nvidia čipova, a EU je zatražila popuštanje mera.
Kina koristi resurse kao oružje
Uveden je složen sistem izvoznih dozvola za preko 700 proizvoda, uključujući kritične minerale i opremu. Ograničenja ostaju za kompanije koje sarađuju sa zapadnim proizvođačima oružja. Cilj kineskog rukovodstva je smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača i jačanje političke moći.
Zašto to može da im se vrati kao bumerang
Retki minerali nisu toliko retki – manje od polovine poznatih rezervi je u Kini. Njena dominacija potiče iz velikih kapaciteta i spremnosti da prihvati ekološke posledice, ne iz tehnološke prednosti.
Nakon slične krize 2010. Japan je smanjio zavisnost sa 90% na 60%. Danas se otvara sve više rudnika, a Pentagon i Apple sarađuju sa američkom kompanijom MP Materials. Do 2030. planirano je najmanje 22 nova rudnika.
Inovacije menjaju pravila igre
Startup-i razvijaju metode reciklaže retkih minerala i tehnologije koje ih potpuno zaobilaze. BMW i Renault već nude električna vozila bez njih u motorima.
Što Kina više koristi retke minerale kao političko oružje, svet će brže ulagati u alternativne izvore i tehnologije – i time slabljenje kineske kontrole postaje samo pitanje vremena.
