Vinston Čerčil: od poniženog do trijumfalnog pobednika

Na današnji dan pre 61. godinu umro je legendarni britanski premijer Vinston Čerčil, jedna od najživopisnijih političkih figura 20. veka.

Ostaće upamćen kao jedan od predvodnika velike pobede nad nacizmom. Borba protiv Hitlera toliko je obeležila njegov lik i delo, da je bacila u senku čak i Nobelovu nagradu koju je dobio - za književnost. Nagrađeno delo su njegovi obimni memoari u kojima je izvanredno precizno i nečekivano objektivno prikazao svoj buran politički put.

Za našu javnost Čerčil će ostati interesantan zbog jedne čaršijske anegdote i jedne istorijske zagonetke.

Urbana legenda je da je mladi Englez putovao vozom kroz Beograd i da je tom prilikom dobio šamar od znamenitog srpskog oficira Voje Tankosića.

Istorijska je činjenica, mada nisu potpuno jasni motivi, da se vlada Vinstona Čerčila, ogorčenog i ubeđenog antikomuniste, negde oko 1943. godine odrekla Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini pod komandom Draže Mihailovića i okrenula komunističkom pokretu Josipa Broza Tita. Kako god bilo, ovime je značajno uticao na kasniju istoriju naših prostora.

Čerčil je rođen u plemićkoj porodici, bliskoj engleskoj kruni, pa je logično da će do poslednjeg dana svog života ostati potpuni pristalica i odani branilac interesa dinastije. Rano se uključio i u politiku i u vojsku. Međutim, prvi koraci mladog plemića obeleženi su brzim pobedama i žestokim padovima.

Prvi deo Čerčilove karijere ostaćo je zapamćen po porazu britanske vojske u Bici kod Galipolja, u Prvom svetskom ratu. Napad britanske mornarice završen je katastrofalnim gubicima, a mladi Vinston, koji je zauzimao poziciju prvog lorda Admiraliteta, smatran je najvećim krivcem i morao je da podnese ostavku. Otišao je pravo na front, kao običan vojnik.

U narednih par decenija političar Čerčil ustajao je i padao, držeći položaje koji su očito bili ispod njegove ogromne ambicije. Tavorio je sve do početka Drugog svetskog rata, najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva. Dok su neki u Evropi još bili spremni na diplomatske razgovore sa Hitlerom, dok su drugi oportuno čekali da neko drugi zauzda nacističku zver, Vinston je bio jasan: sa Hitlerom se mora tući, do poslednjeg i bez mogućnosti predaje.

Kada je konačno postao predsednik Vlade Njegovog kraljevskog visočanstva upravo tako se i ponašao. Fanatično posvećeno, uz mnogo grešaka i promašaja, ali i genijalnih uvida, poveo je Britaniju u rat protiv Hitlera. Dočekao je ulazak Amerike u rat, realizovao savezništvo sa ideološkim neprijateljem Sovjetskim Savezom i, na sreću svih nas, okončao sukob teškim porazom nacizma. Time je, po svemu sudeći, zasenio sve druge, veoma egzotične i zanimljive delove svoje biografije. Ostao je upamćen kao pobednik nad Hitlerom.

Sem kasnije Nobelove nagrade za književnost, dobio je i priznanje engleske kraljice, titulu viteza. Ipak, narod Velike Britanije nije se pokazao tako zahvalnim. Već na prvim posleratnim izborima, tek što je ostvario trijumfalnu pobedu nad Silama osovine, Čerčil je izgubio na izborima i morao je da napusti mesto premijera.

Kao vrsni govornik i ništa lošiji pisac, ser Vinston Spenser Čerčil ostavio je pravu riznicu izuzetnih misli, najčešće dubokih, ali i duhovitih. Jedna od takvih anegdota vezana je za objavljivanje rata Japanu. Notu je napisao lično premijer Čerčil, sročivši je engleski ljubazno i završavajući je sa najboljim željama. Nota je sačinjena sa toliko diplomatske uglađenosti i gotovo prijateljskog tona da je izazvala oštru polemiku u britanskom parlamentu. Kritičarima je Čerčil odgovorio: „Ako nekog nameravaš da ubiješ, to i dalje nije razlog da ne budeš pristojan“.