Ovako može izgledati slika budućnosti: Data centri tik uz energetska postrojenja (Ilustracija: Press Online uz pomoć AI)
Izreka „Ako neće breg Muhamedu, hoće Muhamed bregu“ dobija svoj savremeni oblik koji bi mogao da glasi: Ako neće energija do AI data centara, hoće ovi centri bliže izvoru energije.
Kako piše IEEE Spectrum, industrija sve ozbiljnije razmatra promenu načina na koji se grade veliki AI data centri. Umesto da se računarski centri podižu u blizini velikih gradova i internet čvorišta, a zatim povezuju sa elektroenergetskom mrežom, budući objekti mogli bi da nastaju upravo tamo gde ima najviše raspoložive električne energije.
Razlog je jednostavan. Savremeni sistemi veštačke inteligencije troše ogromne količine struje, naročito tokom treniranja velikih modela i rada hiljada grafičkih procesora istovremeno. Kako broj AI data centara raste, sve je teže pronaći lokacije na kojima elektroenergetska mreža može da obezbedi potrebne kapacitete bez velikih ulaganja u novu infrastrukturu.
Zbog toga se menja i logika planiranja. Umesto da energija „putuje“ do računara, računari bi mogli da se sele bliže elektranama, velikim trafostanicama ili područjima sa viškom proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Time bi se smanjilo opterećenje mreže, ali i ubrzala izgradnja novih AI centara.
Ovakav pristup već utiče na strategije najvećih tehnoloških kompanija. Poslednjih meseci sve češće se najavljuju partnerstva između AI industrije i energetskog sektora, uključujući ulaganja u nuklearnu energiju, solarne elektrane i nove prenosne kapacitete. Potrošnja električne energije postala je jedan od ključnih faktora u planiranju budućih AI projekata, rame uz rame sa nabavkom najnaprednijih čipova.
Stručnjaci koje citira IEEE Spectrum ističu da pitanje više nije samo koliko energije troši veštačka inteligencija, već kako će se ta energija obezbediti na održiv način. Zato izbor lokacije za novi data centar sve manje zavisi od blizine korisnika, a sve više od dostupnosti stabilnog i snažnog izvora električne energije.
To ne znači da će se svi budući AI centri graditi pored elektrana. Reč je o razvojnom pravcu koji tek dobija na značaju i koji će zavisiti od lokalne infrastrukture, energetskih politika i ekonomskih uslova. Ipak, jasno je da se trka u razvoju veštačke inteligencije više ne vodi samo u laboratorijama i fabrikama čipova. Sve češće odlučivaće se i na mapama elektroenergetskih mreža.
