Oracle se zaigrao sa otpuštanjima - ulazak u AI traži milijarde dolara

Softverski gigant Oracle ušao je u trku za snabdevanje veštačke inteligencije računarskom snagom kao jedan od najagresivnijih igrača i zbog takve ekspanzije najavio je otpuštanje više od 20.000 zaposlenih. Međutim, džin se izgleda sreće sa problemom likvidnosti zbog kojeg projekat može biti doveden u pitanje, a ogroman broj otkaza može biti uzaludan.

U tekstu Jerusalem Posta podseća se da se globalna trka za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije pretvara u jedno od najskupljih i najturbulentnijih korporativnih nadmetanja u istoriji. Očekuje se da će tehnološki giganti Amazon, Microsoft, Alphabet i Meta tokom 2026. godine potrošiti oko 600 milijardi dolara na infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

Talas ulaganja kakav do sada nije viđen iscrpljuje novčane tokove kompanija i pravi veliki pritisak na njih da dokažu da će ogromne investicije u čipove, servere i data centre na kraju doneti profit. Ipak, uporedo sa grandioznim obećanjima, počinje da raste i operativna i ljudska cena tog poduhvata, piše izraelski list.

Oracle je postao jedan od glavnih dobavljača računarske snage za veštačku inteligenciju nakon što je potpisao ogroman ugovor sa OpenAI vredan 300 milijardi dolara. Međutim, izgradnja data centara neophodnih za ispunjenje tog sporazuma dovela je do ozbiljne krize likvidnosti.

Oracle smanjuje broj zaposlenih za 13%

Da bi finansirao brzu ekspanziju, Oracle je preduzeo agresivne mere za povećanje efikasnosti i sproveo veliki talas otpuštanja. Do kraja fiskalne 2026. godine, broj zaposlenih u kompaniji smanjen je za oko 21.000, odnosno za približno 13%, sa 162.000 na 141.000 radnika. Ovo drastično smanjenje usledilo je nakon operativnog restrukturiranja, delimično podstaknutog internom primenom AI tehnologija.

Sada se čini da složena finansijska situacija u kojoj se Oracle našao ugrožava jedan od njegovih vodećih projekata. Kompanija učestvuje u planiranju ogromnog podatkovnog centra kapaciteta skoro jedan gigavat u Port Vošingtonu, u Viskonsinu, koji treba da obezbedi računarsku snagu za ugovor sa OpenAI, piše Jerusalem Post.

Međutim, Komisija za javne usluge Viskonsina (Public Service Commission of Wisconsin) odbila je da ublaži zahteve u pogledu finansijskog obezbeđenja, čiji je cilj da spreči da privatni potrošači električne energije budu prinuđeni da snose troškove u slučaju propadanja ili zatvaranja objekta.

Prema lokalnim propisima za velike potrošače, operater data centra čiji kreditni rejting kod S&P-a padne ispod nivoa A- dužan je da obezbedi kolateral koji pokriva troškove elektroenergetske infrastrukture izgrađene za njegove potrebe. U trenutku kada su ti zahtevi razmatrani, Oracle-ov rejting iznosio je BBB, da bi potom bio snižen na BBB-. Rejting agencija je sniženje objasnila ogromnim izdacima za veštačku inteligenciju i neizvesnošću u pogledu sposobnosti kompanije da od tih ulaganja ostvari profit.

Kao rezultat toga, Oracle sada mora da obezbedi gotovinski kolateral ili akreditiv u astronomskom iznosu od preko 7 milijardi dolara samo da bi objekat priključio na elektroenergetsku mrežu, dok će tekuće održavanje tog aranžmana kompaniju koštati više od 100 miliona dolara godišnje.

Oracle se sudskim putem žalio na ovaj zahtev, tvrdeći da bi ovakvi troškovi finansiranja obeshrabrili buduća ulaganja u toj saveznoj državi, dok je istovremeno naglasio svoju posvećenost projektu, čija se procenjena vrednost kreće oko 15 milijardi dolara.

Regulatori, s druge strane, ostali su čvrsti u svom stavu, naglašavajući da postojeći korisnici ne bi trebalo da subvencionišu podatkovne centre. Ovaj problem nije ograničen samo na Viskonsin: najmanje 24 američke savezne države već su usvojile posebne tarife, minimalne uslove, kazne za raskid ugovora i zahteve za kolateralom za velike potrošače električne energije, piše Jerusalem Post.