Naučnici napravili „nanorobota“ koji sam sklapa delove i napada ćelije raka

Reč nanorobot lako zvuči kao naučna fantastika: zamišljamo mikroskopsku mašinu sa motorom, čipom i nekom vrstom veštačke inteligencije. Ovde se ne radi o tome. Tim sa Univerziteta u Bazelu napravio je sićušan, modularni sistem od biomolekula i nanočestica — toliko mali da je oko 150 puta manji od prečnika ljudske vlasi. Njegova vrednost nije u tome što „misli“, već u tome što može da se sastavi, nosi teret i bude vođen ka određenom mestu.

Osnovna ideja je jednostavna: jedan modul služi za kretanje, a drugi kao mala kapsula za teret, piše sajt Phys.org. Modul za kretanje može da se pomera uz pomoć magnetnog polja, dok kapsula nosi enzime ili druge korisne molekule. Ta dva dela se povezuju pomoću nečega što istraživači slikovito opisuju kao DNK čičak-traku: komplementarni lanci DNK ponašaju se kao precizni molekularni konektori, pa se delovi sami spajaju u planiranu strukturu.

U laboratorijskom testu, nanoroboti su usmereni ka ćelijama raka poznatim kao HeLa ćelije. To su standardne ćelijske linije koje se decenijama koriste u istraživanjima, ali nisu isto što i tumor u telu pacijenta. Kada su nanoroboti bili opremljeni odgovarajućim enzimima, uspeli su lokalno da proizvedu supstancu protiv raka i smanje održivost tih ćelija na 16 odsto posle 72 sata.

Mali, precizni dostavljač

Najzanimljiviji deo nije samo rezultat na ćelijama raka, nego modularnost. Dosadašnji nanoroboti često su pravljeni za jedan zadatak. Ovaj sistem je zamišljen kao platforma: promenite kapsulu i možete promeniti namenu. U medicini bi to jednog dana moglo značiti precizniju dostavu leka, a van medicine upotrebu u hemijskim reakcijama, industriji ili zaštiti životne sredine. Magnetni deo se, prema istraživačima, može izvući i ponovo koristiti, a kapsula dopuniti drugim sadržajem.

Korak načinjen u laboratoriji još je mnogo daleko od terapije za ljude, ili najave da će nanoroboti uskoro „ubijati rak u telu“. Test je urađen u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, na ćelijskoj liniji. Prava prepreka dolazi tek kod živog organizma: krvotok, imunitet, tačno navođenje, bezbednost, razgradnja materijala, moguće neželjene reakcije i kontrola doze.

Korak ka budućoj terapiji

Ipak, vest jeste značajna. Ako se današnja medicina često ponaša kao da ceo organizam mora da primi lek zbog problema na jednom mestu, ovakve tehnologije guraju nauku ka drugačijoj ideji: lek koji se pravi ili oslobađa tamo gde je potreban. To je prava poenta ove priče. Ne „mikroroboti će izlečiti rak“, nego: naučnici uče kako da od molekula naprave male, prilagodljive sisteme koji mogu preciznije da obavljaju posao u ćelijskom svetu.

Naučnici nisu napravili malog robota iz SF filma, već molekularni alat koji pokazuje kako bi lekovi jednog dana mogli da rade preciznije.