Promena mnogo brže od industrijske revolucije i pronalaska struje (Ilustracija Shutterstock)
Nema nikakve dileme da veštačka inteligencija donosi dramatične promene, jedino pitanje je kako će čovečanstvo na njih reagovati. Više od 200 eksperata iz različitih oblasti, među kojima i 16 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, potpisalo je zahtev da se pod hitno nešto preduzme, a to nije jedina inicijativa da se uzme pod kontrolu promena koju donosi AI.
Pomenuti ekonomisti, istraživači veštačke inteligencije i tehnološki stručnjaci javnosti su ponudili dokument pod nazivom „Moramo delovati sada: Izjava o transformaciji ekonomije pod uticajem veštačke inteligencije“. Reč je o kratkom tekstu upozorenja, u kojem nisu detaljno razrađivani odgovori, ali jeste oštro ukazano na dramatičnost inovacija koje se pred našim očima događaju.
Pomoć čoveku, a ne zamena
Nobelovci i drugi stručnjaci u pomenutoj izjavi ukazuju da bi u narednih deset godina AI mogla da postane radikalno sposobnija. Veštačka inteligencija bi mogla da izazove ekonomsku transformaciju veću nego od one koja je stigla sa industrijskom revolucijom i to u znatno kraćem roku. Posledice bi mogle da uključe masovno potiskivanje radnika, ali i veliko povećanje životnog standarda.
Potpisnici pozivaju ekonomiste, donosioce odluka i tehnološke kompanije da izgrade podsticaje, zaštitna pravila i institucije koje će usmeravati AI ka bude dopuna ljudskom radu, a ne njegova prosta zamena. Kako upozorava jedan od pokretača inicijative, društva su imala decenije da se prilagode efektima parne mašine, pronalaska električne energije i računara, dok je za dramatičan upliv AI u naš život dovoljno samo nekoliko godina.
Među potpisnicima su nobelovci Majkl Spens, Daron Ačemoglu, Džozef Stiglic, Pol Krugman, Ben Bernanke, kao i mnogi stručnjaci koji su radili ili još rade za tehnološke džinove uključene u razvoj Ej-Aja.
Berni Sanders i nacionalizacija
Svoj predlog za razrešenje ove situacije ranije je dao i senator i bivši predsednički kanidat Berni Sanders. On je predložio zakonski akt koji bi naterao velike AI kompanije da polovinu vlasništva prepusti u ruke američke države, kroz izdavanje novih paketa akcija. Prema Sandersovoj ideji državnim vlasništvom u AI kompanijama upravljala bi sedmočlana komisija koju imenuje predsednik SAD, a imenovanje potvrđuje američki Senat.
Berni Sanders je izlažući ovakav predlog pošao od toga da su sistemi veštačke inteligencije obučavani na knjigama, novinarstvu, muzici, fotografijama, računarskom kodu i drugim rezultatima kolektivnog ljudskog znanja. Ideja se oslanja na modele poput Fonda Aljaske, koji ulaže prihode od nafte i stanovnicima isplaćuje godišnju dividendu. Kao što je nafta prirodni resurs Aljaske, tako je i kolektivo znanje osnova na kome je nastalo AI bogatstvo.
Kritičari su ovoj inicijativi našli mnoge mane, u suštinskom i operativnom smislu, međutim ona nailazi na nemalu podršku građana. U jednoj anketi skoro 70% ispitanika podržalo je ideju da velike AI kompanije polovinu akcija prenesu u javni fond.
Promene, a ne talas otpuštanja
Za sada nema pouzdanog dokaza o masovnoj nezaposlenosti izazvanoj razvojem veštačke inteligencije, smatraju američki stručnjaci. Postoje, međutim, prvi znaci da je teret promena neravnomerno raspoređen.
Claude donosi brže promenenego električna energija (Photo: Shutterstock)
Studija Stanfordove Laboratorije za digitalnu ekonomiju pronašla je da je zaposlenost radnika od 22 do 25 godina u zanimanjima koja su najizloženija automatizaciji pomoću AI zabeležila relativni pad od 16 odsto, dok je zaposlenost iskusnijih radnika u istim zanimanjima bila stabilnija. Najviše su pogođene početne pozicije na kojima AI preuzima zadatak, dok su efekti slabiji kada se AI koristi kao pomoć zaposlenom.
Isti istraživački centar, međutim, naglašava da su na nivou ukupne zaposlenosti razlike između zanimanja sa većom i manjom izloženošću veštačkoj inteligenciji još uvek relativno skromne. Zato je korektnije govoriti o ranim, koncentrisanim promenama, posebno kod mladih i početnika u kancelarijskim, administrativnim i tehnološkim poslovima, nego o već nastalom masovnom nestanku radnih mesta.
Procena Međunarodnog monetarnog fonda da je oko 40 odsto poslova u svetu „izloženo“ AI-ju takođe ne znači da će 40 odsto poslova nestati. Izloženost obuhvata i zanimanja u kojima će AI povećati produktivnost i zarade, kao i ona u kojima može zameniti deo ljudskog rada.
Pitanje pravca u kojem se razvija veštačka inteligencija očigledno neće biti lako za rešavanje, ali je jasna barem druga stvar: da je nužno da se neko tim pitanjem pozabavi.
