Svemirska misija Artemis II ušla je u „sferu uticaja“ Meseca, što znači da gravitacija Zemljinog satelita na kapsulu deluje jače nego Zemljina.
Prelaz se desio u petom danu putovanja, na udaljenosti od Zemlje oko 373.400 kilometara, a od Meseca 62.800 kilometara. Sledeća ključna prekretnica je prelazak na drugu stranu Meseca, dublje u svemir nego što je ijedan čovek do sada stigao.
Posada Artemisa II je prvi tim astronauta koji kreće ka ovom kosmičkom telu posle više od pola veka. Prethodni program Apolo stao je na ovoj tački 1972. godine.
4. april
Posada misije Artemis 2 već je na pola puta do Meseca.
NASA je saopštila da sada ima precizan podatak koja je tačno udaljenost od Zemlje do koje će stići četvoro kosmonauta. To je više od 400 hiljada kilometara (tačnije: 406.773 km ili 252.757 milja).
Let teče bez problema. Posada je dosta pažnje poklonila fotografisanju kroz prozore modula u kom su smešteni. Tako su nastale spektakularne fotografije Zemlje, visoke rezolucije, već objavljene sa najvećom pažnjom u medijima širom sveta.
3. april
Misija sa ljudskom posadom napustila je Zemljinu orbitu. To se događa prvi put posle 1972. godine i misije Apolo 17.
Reč je o složenom manevru u kosmosu poznatom kao translunarno ubrizgavanje. Reč je o tome da se dugotrajno aktiviraju raketni motori kako bi se dobilo ubrzanje koje bi modul sa putnicima izveo iz orbite planete Zemlje i usmerio ga u putanju ka Mesecu.
2. april
Pojavio se problem sa jedinim toaletom u kapsuli Orion. Problem je rešen dok je posada spavala.
Astronauti su obavili neke rutinske operacije i vratili se na spavanje. Astronautkinja Kristina Koh spektakularni pogled iz svemira na Zemlju prokomentarisala je rečima: „Izgledate sjajno“.
*
Misija Artemis II sa četiri člana posade uspešno je krenula na putovanje oko Meseca.
Četiri astronauta, jedna Amerikanka, dvojica Amerikanaca i jedan Kanađanin, u sredu uveče sa Floride je započela misiju.
Ovo je prva prva svemirska letelica sa ljudskom posadom koja se od 1970-ih uputila ka Mesecu. Posada se neće iskrcati na Mesec, već ima zadatak da pošalje podatke i fotografije sa misije. Putovanje oko Meseca trebalo bi da traje 10 dana.
Od uspeha Artemisa II zavise planovi američke svemirske agencije NASA vezano za Mesec, uključujući i stvaranje održive baze na Zemljinom satelitu za astronaute, uz pomoć robotskih rovera i dronova.
Misija je bila planirana ranije ove godine, ali je odložena zbog tehničkih problema i vremenskih uslova.
1. april
Kasno noćas po centralnoevropskom vremenu planirano je lansiranje Artemisa II, prve misije NASA-e iz programa Artemis koja u svemir nosi ljudsku posadu.
Posada planira da „obiđe Mesec“ – i bukvalno. Četvoro astronauta neće sleteti na nama najbliže nebesko telo, već će ga obići i vratiti se na Zemlju. To je probni, ali veoma ozbiljan let čiji je cilj da proveri da li raketa, svemirski brod, sistemi za održavanje života i rad posade zaista funkcionišu u dubokom svemiru onako kako su projektovani. NASA ga zato vidi kao ključni korak između bespilotne misije Artemis I iz 2022. i budućih misija koje treba da vrate ljude na površinu Meseca.
Posadu Artemisa II čine komandant Rid Vajsman, pilot Viktor Glover i specijalisti Kristina Koh i Džeremi Hansen.
Tehnički detalji planirane ekspedicije:
raketa SLS (Space Launch System)
kapsula Orion, projektovana za letove ljudi dalje od niske Zemljine orbite
Orion ima i evropski servisni modul, koji mu obezbeđuje pogon, električnu energiju i deo potrošnih resursa potrebnih tokom leta
Plan leta
Jedan dan po poletanju provera sistema i testovi relativno blizu Zemlje
Snažan potisak ka Mesecu, oko 4 dana putovanja
Putanja oko Meseca, ukupno 252.000 milja od Zemlje
Krajnja tačka 4.700 milja iza Meseca
Povratak metodom free return – bez motora, koristeći gravitaciju sistema Zemlja-Mesec
Ulazak u atmosferu Zemlje i sletanje u Tihi okean
Zašto je ova misija toliko važna ako nema sletanja? Zato što prvi put proverava Orionove sisteme za održavanje života sa stvarnim ljudima u kabini. To znači proveru vazduha, temperature, pritiska, rada kabine, procedura posade, autonomnog odlučivanja daleko od Zemlje i svega što na kratkim letovima u niskoj orbiti nije isto kao u dubokom svemiru. Za razliku od misija do Međunarodne svemirske stanice, ovde nema brzog povratka kući ako nešto krene naopako. Zato je Artemis II pre svega test sposobnosti da ljudi bezbedno odu dalje nego što su odlazili više od pola veka i da se bezbedno vrate.
Misija ima i naučnu dimenziju. Posada će posmatrati Mesec, posebno njegovu dalju stranu, i raditi sa naučnicima na Zemlji kako bi se prikupili podaci korisni za buduće misije. Jedan od eksperimenata je AVATAR, koji koristi takozvane "organ-on-a-chip" uređaje da prouči kako pojačano zračenje i bestežinsko stanje utiču na ljudsko telo. Zato Artemis II nije samo simboličan povratak prema Mesecu; to je proveravanje celog sistema pre nego što NASA ponovo pošalje ljude da tamo zaista rade, istražuju i kasnije eventualno nastave dalje, ka Marsu.
