On je leteo prvi: Jurij Aleksandrovič Gagarin

Simbolika ne može biti veća: misija Artemis II vrdatila se sa puta do Meseca (tačnije oko Meseca) gotovo u dan na 65.godišnjicu otkako je (12. aprila 1961.) čovek prvi put poleteo u kosmos. Bio je to naravno sovjetski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin.

Dok se danas s razlogom divimo astronautima sa Artemisa, teško je zamisliti kakav je poduhvat bio, kakav naučni iskorak, kakav politički šah-mat, prvi let čoveka u svemir. U trenutku kada je hladni rat na vrhuncu, a tehnologija daleko od današnje, dokazivanje Sovjetskog Saveza i Amerike oko toga ko je istinski vladar ne samo planete nego i širokog okruženja, mnogo je više od SuperBowl-a, finala Olimpijskih igara, Nobelove nagrade i svakog takmičenja koje možemo da zamislimo.

U trenutku kada je Moskva pokrenula supertajni program sa namerom da čoveka pošalje u svemir, 26-godišnji Jurij Gagarin bio je stariji poručnik sovjetskog vazduhoplovstva, raspoređen u bazi koja pripada Murmanskoj oblasti, na severu SSSR-a. Oženjen je i živi uobičajen život sovjetskog oficira tog vremena.

Armija SSSR-a odabrala je 20 pilota koje će testirati i obučavati za prvi let u svemir. Konačan izbor za prvu posadu pao je na dvojicu: Germana Titova i Jurija Gagarina. Kako piše sajt Evropske svemirske agencije, oko izbora nije bilo dileme, posebno ne kada je u pitanju Gagarin. Imao je, kao i Titov, vrhunske rezultate na obuci; obojica su bili prilično niski, Gagarin svega 157 centimetara, a to je važno u skučenom prostoru kabine legendarne letelice Vostok-1.

Jurij Aleksandrovič je bio nesumnjivi favorit svojih kolega. Dvadeset odabranih anonimno je glasalo koga bi oni izabrali za istorijski let i samo trojica nisu predložila njega.

„Skroman. Stidi se kada mu humor postane previše oštar; očigledan visok nivo intelektualnog razvoja; fantastično pamćenje; razlikuje se od kolega oštrim i dalekosežnim osećajem pažnje prema okolini; razvijena mašta, brze reakcije; vredno se priprema za vežbe i aktivnosti, lako rukuje nebeskom mehanikom i matematičkim formulama“, zapisao je lekar koji ga je testirao tokom obuke.

Kada je 12. aprila 1961. Vostok-1 poleteo van Zemljine orbite, a Jurij Gagarin se s njim uspešno vratio kući, čitav svet je bio šokiran i oduševljen. Sovjetski pilot i astronaut postao je globalna zvezda, a u svojoj zemlji heroj bez premca. Za SSSR on je bio politički i diplomatski zgoditak, koji je sovjetska vlast neštedimice koristila za svoje propagandne aktivnosti. Što bi nesumnjivo uradio i svako drugi.

O kasnijem životu Gagarina ostali su relativno kontroverzni tragovi. Više izvora navodi da se nije lako nosio sa ogromnom slavom koja mu je pala na glavu. Videlo se to u preteranom konzumiranju alkohola i žena, pisali su mnogi, mada se ovakve tvrdnje ne mogu smatrati izvesnim onoliko koliko su nesumnjivi njegovi letački uspesi.

Tražeći svoj put posle istorijskog leta u kosmos, Gagarin je hteo karijeru vojnog pilota. U martu 1968, nepunih 7 godina posle leta Vostokom-1, krenuo je avionom MiG15 na let koji je trebalo da bude rutinski, trenažni. U kabini je bio sa instruktorom letenja Vladimirom Serjožinom. Avion se srušio u blizini glada Kiržača, pod okolnostima koje su i danas predmet istraživanja, rasprave, a i teorija zavere.

Do kraja je trajala nada da je slavni Rus preživeo, jer je prvog dana nađeno samo telo kolege-pilota. Međutim sutradan su i ostaci Gagarina otkriveni u blizini mesta gde se avion srušio i time je slavna karijera završena. A legenda tek počela.

Svi upućeni smatraju da su saopšteni rezultati zvanične istrage nedovoljno ubedljivi. Iz toga su se izrodile mnoge sumnje, pretpostavke, pa i znatno kasniji pokušaji da se istraga obnovi. Penzionisani pukovnik vazduhoplovstva Igor Kuznjecov uradio je to čak 2000. godine, više od tri decenije posle nesreće.

Po jednima, avion je možda naleteo na neočekivani objekat u vazduhu. Govorilo se o većem avionu koji je proleteo u blizini i napravio vrtlog koji je povukao Gagarinov MiG15. Luđe verzije pominjale su i mogućnost namernog rušenja aviona, što bi bila osveta sovjetskog vrha za popularnost pilota koja je nadmašivala čak i neprikosnovene sovjetske vođe poput predsednika Leonida Brežnjeva. Bilo je priče da je bio pijan, što je izgleda najlakše objašnjenje kada padne slavni pilot.

Stručnjaci su rekli da je po svemu sudeći Gagarin na visini od preko 4.200 metara uočio otvoren otvor za ventilaciju, zbog čega je počeo naglo spuštanje. Procedura je nalagala silazak na visinu od 2.200 metara, ali je spuštanje bilo prebrzo. Piloti su se onesvestili, avion je ostao bez kontrole i pao.

Pomenuti pukovnik Kuznjecov objasnio je da u to vreme nisu postojala ograničenja brzine spuštanja aviona. Pravilo koje određuje da se visina sme menjati najviše 50 metara u sekundi usvojeno je tek 1975. godine.

Međutim, kasnije su i bivši piloti odbacivali to objašnjenje tvrdnjom da piloti gube svet obično zbog visoke G-sile, a ne zbog brzog spuštanja.

Kako god, ime Jurija Gagarina ostalo je zapisano i u istoriji i u legendi. Koliko god da čovek stigne daleko, ponovo sleti na Mesec, doleti na Mars, pa čak i kolonizuje neku pogodnu planetu, ostaće zauvek sačuvana činjenica da je ruski astronaut prvi čovek koji je video Zemlju iz kosmosa. Svi ostali nastavili su njegovim stopama.