SpejsEks lansirao Staršip u 13. probnom letu sa novim Starlink satelitima

Kompanija SpejsEks lansirala je svoju najveću raketu Staršip u još jednom probnom letu, ovog puta sa 20 najnaprednijih Starlink satelita, preneo je danas AP.

Raketa visoka 124 metra poletela je iz baze SpejsEksa Starbejs na jugu Teksasa, a let koji je trajao oko sat vremena završen je kontrolisanim spuštanjem letelice u Indijski okean, više od 16.000 kilometara od mesta lansiranja.

Tokom prenosa leta, zaposleni SpejsEksa pozdravili su uspešno spuštanje, koje je kompanija ocenila kao najbolje do sada.

Letelica od nerđajućeg čelika ostala je gotovo neoštećena na površini okeana nakon uspravnog lebdenja i spuštanja u vodu.

Ovo je bio 13. let Staršipa, najveće i najmoćnije rakete na svetu, kao i drugi probni let nove verzije rakete V3.

Kao i u prethodnoj demonstraciji, ni raketa-nosač prve faze ni sama letelica nisu bili predviđeni za spasavanje, već su nakon misije završili u okeanu.

Pre lansiranja, SpejsEks je zamenio šest od 33 motora na prvom stepenu rakete nakon što se nekoliko njih nije aktiviralo tokom neuspelog pokušaja lansiranja prethodne nedelje.

Problemi sa motorima pratili su i prethodni let u maju, kada raketa-nosač nije uspela da se kontrolisano vrati.

Tokom ovog leta svi motori su radili pri poletanju, ali se nije dovoljno njih ponovo aktiviralo za povratak rakete-nosača, zbog čega je ona pala u Meksički zaliv.

Svemirska letelica Staršip nastavila je putanju ka istoku i na visini od oko 200 kilometara postepeno izbacila 20 Starlink satelita.

Sateliti su uspešno obavili predviđene zadatke pre ponovnog ulaska u atmosferu iznad Indijskog okeana.

Nakon odvajanja iz posebnog sistema za ispuštanje, sateliti su imali oko 20 minuta da uspostave komunikaciju putem laserskih i radio-veza.

SpejsEks je saopštio da su inženjeri uspeli da stupe u kontakt sa svakim od njih i preuzmu podatke.

Dobijeni snimci, kao i podaci sa senzora koji su pratili ekstremna opterećenja tokom ulaska u atmosferu, trebalo bi da pomognu u daljem razvoju letelice.

Na toplotnom štitu deo pločica bio je namerno obojen u belo kako bi simulirao oštećene ili nedostajuće elemente i omogućio testiranje otpornosti sistema.

Administrator NASA Džared Ajzakman čestitao je kompaniji i rekao da očekuje da će misija pružiti važne podatke za buduće letove.

SpejsEks želi da potvrdi da toplotni štit Staršipa može da izdrži ekstremne temperature pri povratku kroz atmosferu pre nego što pokuša da vrati samu letelicu na lansirnu rampu Starbejs.

NASA očekuje da Staršip završi neophodna testiranja i uskoro dostigne orbitu kako bi astronauti misije Artemis III mogli sledeće godine da vežbaju povezivanje svoje kapsule sa letelicom.

Staršip bi trebalo da bude korišćen i kao lunarni lender za buduće misije na Mesec.

Najnoviji probni let bio je odložen nakon prekida lansiranja 16. jula, a zatim i zbog nepovoljnih vremenskih uslova izazvanih tropskom olujom Berta.