Evropski aerodromi pokazali stabilan rast u prvom kvartalu- manji aerodromi dobijaju na značaju

Prvi kvartal ove godine definisao je porast prometa na evropskim aerodromima za 4,3% što je ipak manje nego prošle godine u isto vreme kada je to bilo 10,2%, ali svakako signalizira jednu stabilizaciju prometa i operacija nakon perioda pandemije pri čemu je saobračaj na nivou preko 3,2% gledajući na period iz 2019. godine.

Međunarodna putovanja su bila glavni pokretaći rasta prvih meseci ove godine, povećana za 5,7% rasta, međutim tokom prvog tromesečja se pokazala fluktuacija u rezultatima pa je recimo januar bio u porastu za 6,9%, februar 3,4% a mart za 3%. Primetan je porast prometa na manjim aerodromima (do milion putnika) gde su putovanja porasla na nivou od 13,4%, ali i dalje ispod nivoa iz 2019. godine, dok su glavne raskrsnice odnosno čvorišta u Evropi (aerodromi preko 40 miliona putnika) zabeležili rast od svega 3% u prvom kvartalu.

Najveći rast ostvarili su mali aerodromi kao što je Sarajevo sa 41,7% uvećanja, Kišnjev 56% i Bukurešt Baneasa (drugi manji aerodrom) od čak 1349% zahvaljujući low-cost operacijama.

Vodeći veliki aerodromi u Evropi u domenu rasta, bili su Rim Fiumicino sa 9,4%, Istanbul Sabiha Gokcen sa 9%, Milano Malpensa sa 12,4% i Tel Aviv sa čak 60,4% rasta.

Cargo saobraćaj je bio u padu širom Evrope za 1,7%, dok je broj operativnih aviona u saobraćaju porastao za 3,7%, mada je i dalje ispod nivoa 2019. godine.

Međunarodni Savet Aerodroma (ACI) sa područjem Evrope, ostaje na optimističnom nivou za predstojeći letnji period, sa ukazivanjem na makroekonomske i geopolitičke rizike, naročito na relacijama promena u odnosu na SAD, zatim kašnjenja u isporukama aviona i lanca snabdevanja rezervnih delova, koji bi mogli da se prolongiraju i do zime, kaže ACI.