Velika perspektiva razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji- država uložila 33 miliona eura u aerodrome

Budućnost avio-saobraćaja u Srbiji je u priličnoj meri obećavajuća, širenje mreže linija svih aerodroma je u ekspanziji, aerodromi beleže kontinuirani porast putnika, i što je veoma bitno u celom procesu razvoja, je zauzimanje jače i stabilnije pozicije u cargo saobraćaju i logističkim operacijama što naravno dovodi do ozbiljnijeg prihodovanja i strateškog pozicioniranja srpskih aerodroma, navodi između ostalog u razgovoru za beogradsku „Politiku“ Mihajlo Zdravković v.d.direktora „Aerodroma Srbije”.

Država brine o čak 34 zvanična aerodroma u zemlji, uz dva sertifikovana aerodroma-Beograd (Nikola Tesla) i Niš (Konstantin Veliki) ispunjavajući sve uslove u skladu sa evropskim standardima. Osim toga, 17 aerodroma poseduje dozvolu za upotrebu, uključujući aerodrome „Morava“ u Kraljevu, „Rosulje“ Kruševac, Novi Sad, Subotica, Trstenik, Zrenjanin, Vršac, Kragujevac i drugi, ali i 15 aerodroma koji imaju saglasnost za korišćenje. Za sve ove vazdušne luke, bez obzira na veličinu i kapacitet, zaduženo je resorno Ministarstvo Saobraćaja i infrastrukture preko koga se vodi računa da država ostvaruje celokupni cilj upravljanja kompletnom infrastrukturnom opremom.

Srbija je uložila 33 miliona eura- samo za Niš 25,5 miliona eura

Od kada je država preuzela upravljanje niškim aerodromom 2018. godine, ukupno je uloženo 25,5 miliona eura. Osim moderne zgrade novog Terminala sa kapacitetom hendlinga 6 aviona , izgrađeni su značajni parking prostori, carinski terminal i kamionske parking pozicije, kao i kompletna vodovodna, kanalizaciona, energetska i telekomunikaciona infrastruktura.

Investicioni planovi daljeg razvoja aerodroma- Cargo kao veliki imperativ

Mihajlo Zdravković je naveo da pre svega postoje interesi i usvojeni ciljevi daljeg razvoja avio-saobraćaja, tako da je u planu i proširenje aerodromske platforme koja će biti u mogućnosti da primi istovremeno čak devet aviona umesto aktuelnih šest. Predviđena je i izgradnja rulne staze, ali i sanacija postojeće piste. Programom daljeg razvoja niškog aerodroma planirana je i izgradnja zgrade novog dolaznog terminala i verovatno najznačajnija investicija- izgradnja novog tornja za kontrolu letenja.

Pista je poslednji put rekonstruisana još 2006. godine, tako da će nakon buduće sanacije biti dugačka tačno 2.500 metara a moguće i 2.800 metara, što će naravno doneti veću efikasnost i bezbednost u operativnim aktivnostima.

Aerodrom „Konstantin Veliki“ je lociran na izvanrednoj poziciji, između modernih drumskih i železničkih saobraćajnica, što čini budući razvoj još efikasnijim uz ekspanziju razvoja cargo saobraćaja i dalje distribucije robe prema okolnim zemljama, odnosno čitavom regionu, a pre svega stimulansa razvoja okolnih regiona- Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Rasinskog, Pčinjskog i Zaječarskog.

Očekivanja za 2025. godinu- Niš oko 390.000 putnika

Niški aerodrom je imao malu stagnaciju tokom prošle godine nakon rekordne 2023. kada je kroz srpsku južnu vazdušnu luku prošlo 448.312 putnika. Ove godine je registrovan priličan rast tako da se do kraja godine očekuje i do 390.000 putnika. Neke linije su pojačane ili poptuno nove u ponudi, kao što je Bratislava početkom decembra, a početkom januara Wizzair će krenuti za Dortmund, dok Air Serbia održava standardni saobraćaj na linijama za Beograd, Frankfurt (Hahn), Keln, Ljubljanu i Istanbul, Ryanair leti do Beča i Malte i Wizzair za Menmingen i Basel. Tokom letnje sezone tu su i pojačani letovi za Atinu i Tivat kojima operativno upravlja Air Serbia, Ryanair za Krf, i švajcarski Swiss za Cirih tokom tri letnja meseca.