Viralna prevara: “Džesika Redklif” i izmišljeni napad orke

U poslednjim nedeljama društvene mreže i viralni video kanali preplavljeni su senzacionalističkom pričom: trener orki po imenu Džesika Redklif, navodno je nastradala tokom nastupa, kada ju je napala orka pred publikom. Prema tvrdnjama objava, užasni trenutak je snimljen i svedočilo mu je mnoštvo posetilaca.

Problem? Ne postoje nikakvi dokazi da Džesika Radklif uopšte postoji, a kamoli da je stradala na taj način.

Kako nastaje viralna obmana
Ova lažna priča prati tipičan obrazac širenja dezinformacija: prvo se pojavljuje na opskurnim blogovima i agregatorima, uz nejasne, reciklirane snimke iz potpuno nepovezanih događaja. Zatim se prenosi na društvene mreže i YouTube kanale, gde se nedostatak proverenih činjenica maskira dramatičnim narativima, AI-generisanim slikama i stalnim ponavljanjem.

Kada su novinari i fact-checkeri pokušali da pronađu zvanične izvore — vesti, policijske izveštaje, obaveštenja iz morskih parkova — nisu našli ništa. Nema saopštenja SeaWorld-a, nema zvaničnih izveštaja o nesreći, niti svedoka.

Zašto deluje uverljivo
Priča zvuči moguće jer se oslanja na stvarne tragedije, poput smrti trenera Doun Branšo (2010, SeaWorld), Aleksisa Martinesa (2009, Loro Parque, Tenerife) i Keltie Bern (1991, Sealand of the Pacific). Ovi slučajevi su bili predmet ozbiljnih medijskih izveštaja i dokumentaraca poput Blackfish, pa publika lako poveruje u sličan scenario.

Zašto ovakve priče nisu bezazlene
Iako deluje kao bezopasna “šta bi bilo kad bi bilo” priča za klikove, ovakve lažne vesti imaju posledice: šire dezinformacije, potkopavaju poverenje u novinarstvo, iskrivljuju debatu o dobrobiti životinja i trivijalizuju uspomene na stvarne žrtve.