Kako je Rusija prodala Aljasku za „siću“

Ruski predsednik Vladimir Putin biće prvi lider Rusije koji će posetiti Aljasku, kada se u petak u toj američkoj saveznoj državi bude sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

U Sjedinjenim Američkim Državama su tokom sovjetske ere boravili Nikita Hruščov, Aleksej Kosigin, Leonid Brežnjev, Mihail Gorbačov je u Americi bio tri puta, a Boris Jeljcin pet puta.

Kako je Rusija prodala Aljasku za „sitniš“

U ranim jutarnjim satima 30. marta 1867. američki državni sekretar Vilijam H. Suard pristao je da od Rusije kupi Aljasku – ogromnu teritoriju od 1,5 miliona km² – za 7,2 miliona dolara, što je tada bilo oko 2% budžeta SAD. Cena je iznosila manje od pet centi po hektaru (danas oko 88 centi).

U trenutku prodaje na Aljasci je živelo oko 2.500 ruskih doseljenika i 60.000 starosedelaca, a glavna privredna grana bila je trgovina krznom. Rusija se za prodaju odlučila nakon vojnog i ekonomskog slabljenja posle Krimskog rata, gubitka profita od krzna i straha od britanskog širenja iz Kanade.

Dogovor je u SAD izazvao podeljene reakcije – pristalice su je videle kao stratešku bazu za trgovinu s Azijom, dok su kritičari govorili o „Suardovoj ludosti“ i „vrtu polarnih medveda“. Ipak, 18. oktobra 1867. Amerika je zvanično preuzela Aljasku.

Najveća greška u istoriji

Isprva bez većih koristi, teritorija je dobila na značaju otkrićem zlata krajem 19. veka, a kasnije i zahvaljujući velikim zalihama nafte i gasa. Aljaska je 1959. postala 49. savezna država SAD i danas je retko naseljena, ali ekonomski jaka.

U savremenoj Rusiji, ova prodaja se često navodi kao jedna od najvećih strateških grešaka u istoriji.