Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu, 19. avgusta, obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Praznik je posvećen događaju kada se Isus Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao božanskom svetlošću, objavivši svoju pravu prirodu.
Značenje praznika
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je poveo apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor, gde se tokom molitve njegovo lice zasjalo „kao sunce“, a odeća postala bela poput snega. Tako je prvi put jasno otkrivena njegova božanska priroda. Preobraženje se u narodu naziva i letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kao i na Bogojavljenje, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca.
Običaji na Preobraženje
Na praznik se u crkvama osveštava grožđe i deli vernicima u znak zahvalnosti Bogu za darove prirode, a tamo gde nema grožđa, osveštava se drugo voće. Preobraženje se uvek obeležava tokom Gospojinskog posta, ali se tog dana dozvoljava riba na trpezi.
U narodnom verovanju praznik označava prelazak iz leta u jesen – od Preobraženja nema velikih vrućina, noći postaju hladnije, a lišće počinje da žuti. Postoji izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda.“
Verovanja
Na ovaj dan se, prema tradiciji:
ne radi teški fizički posao,
ne spava preko dana, jer ko tada zaspi, biće pospan cele godine,
ne plače, jer će suze pratiti čoveka tokom godine,
treba probati grožđe prvi put u sezoni.
Žene uoči praznika vezuju crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju – veruje se da će se ispuniti ako se konac ne prekine do kraja dana.
Narodna predanja
U pojedinim krajevima Srbije Preobraženje se smatra poslednjim danom za kupanje u rekama, jer voda od tada postaje hladnija. Praznik je i povod za crkvene vašare i narodno veselje širom zemlje.
