Biologija na prekretnici

Biološke nauke doživljavaju revoluciju zahvaljujući novim metodama sekvenciranja DNK koje omogućavaju brže i jeftinije očitavanje genoma. Ambiciozni projekti poput „Earth Biogenome Projecta“ žele da iskoriste ovu tehnologiju kako bi sekvencirali DNK svih eukariota na planeti – biljaka, životinja, gljiva i drugih. Cilj je bolje razumevanje evolucije, praćenje uticaja klimatskih promena na ugrožene vrste i pronalaženje korisnih bioaktivnih jedinjenja, piše Economist.

Međutim, veliki problem predstavlja Nagojin protokol, međunarodni sporazum koji od 2014. reguliše pristup genetskim resursima. Iako je zamišljen da zaštiti zemlje bogate biodiverzitetom, često sputava naučna istraživanja. Zbog komplikovane birokratije, mnoge zemlje još uvek nisu izdale nijednu dozvolu za korišćenje svojih genetskih resursa. To ne samo da sprečava naučnu saradnju, već otežava i hitna istraživanja – kao što su slučajevi Zika i MERS virusa pokazali.

Strani istraživači povlače se iz saradnji sa zemljama koje su ratifikovale protokol, a naučni napredak trpi. Umesto da pomaže siromašnijim zemljama, protokol im često odmaže, ostavljajući ih bez koristi, i finansijskih i naučnih.

Rešenje bi moglo biti stvaranje globalnog fonda, po uzoru na „Cali Fund“, koji bi omogućio jednostavno deljenje genetskih podataka uz pravičnu nadoknadu zemljama porekla. Sličan sistem za fizičke uzorke mogao bi smanjiti administrativne prepreke i omogućiti istinsku međunarodnu saradnju.

Ako želimo da iskoristimo potencijal moderne biologije za dobrobit cele planete – vreme je za novi pristup.