TikTok psihologija: Kratki saveti, brzi efekti, ali po koju cenu?

Mentalno zdravlje postalo je jedna od najpopularnijih tema na društvenim mrežama, a TikTok, nekada platforma za plesne izazove i meme kulturu, sada sve više preuzima ulogu samoproglašenog terapeuta nove generacije.

Pretraga izraza poput "self-help", "anxiety tips" ili "trauma healing" otvara milione videa u kojima influenseri, a često i stvarni terapeuti, u 30 sekundi pokušavaju da objasne emocionalne mehanizme koji su ranije zahtevali mesece rada sa stručnjakom.

„TikTok psihologija je postala brzi fast food za mentalno zdravlje“, kaže psihološkinja Ivana Marić. „S jedne strane, korisno je što mladi više pričaju o emocijama i problemima. S druge, sve češće viđamo samodijagnoze koje su pogrešne, pa čak i štetne.“

Od koristi do konfuzije

Dok jedni hvale TikTok jer je doprineo destigmatizaciji tema kao što su anksioznost, ADHD, depresija i poremećaji ličnosti, drugi upozoravaju na opasnosti. Mladi korisnici često, nakon gledanja sadržaja, zaključe da pate od određenog poremećaja, bez konsultacija sa stručnjacima.

„Pacijenti nam dolaze već uvereni da imaju određeni problem jer su na mreži videli video koji opisuje ‘njihovu priču’. To komplikuje dijagnostiku i stvara dodatnu anksioznost ako ne dobiju potvrdu“, dodaje Marić.

Ko sme da daje savete?

Poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj kreatora nema nikakvu stručnu kvalifikaciju. Popularnost se meri lajkovima, ne licencama, pa često savete o traumama, napadima panike ili emocionalnom oporavku dele osobe bez formalnog obrazovanja iz oblasti psihologije ili psihijatrije.

„Emocionalna ranjivost je postala sadržaj. To je ozbiljan etički problem“, upozorava dr Nevena Nikolić, psihijatar. „Mentalno zdravlje se ne leči algoritmom.“

TikTok kao ulazna tačka, ali ne i rešenje

Ipak, stručnjaci se slažu da TikTok može biti dobar prvi korak ako vodi ka profesionalnoj pomoći. „Kada osoba prepozna problem zahvaljujući nekom videu i zatim potraži terapeuta, tada platforma dobija smisao. Ali ako TikTok postane jedini ‘lekar’, tu već imamo ozbiljan rizik“, zaključuje Nikolić.

Za sada, TikTok ostaje arena u kojoj se psihološka terminologija sve češće koristi, ali sve ređe razume. U moru sadržaja, između izazova i saveta, postavlja se ključno pitanje: Da li skrolovanje leči, ili nas samo drži budnima dok problem raste?