Zbog čega pubertet počinje sve ranije?

Svi znamo da pubertet, danas, počinje ranije nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. U krajnjoj liniji, možemo da poredimo kada je pubertet počeo kod nas, a kada kod naše dece. Ali prvo šta je to pubertet? Njega možemo da definišemo kao doba kada deca postaju seksualno zrela i kod devojčica on počinje između 10 i 14 godine, a kod dečaka između 12 i 16 godine. U okviru puberteta dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika – kod devojčica počinju da rastu grudi i pojavljuje se maljavost, dok se menstruacija pojavljuje kasnije. Kod dečaka pojavom maljavosti, rastom testisa i penisa, rastom mišića, dok glas postaje dublji. I kod devojčica i kod dečaka se najčešće javljaju akne koje predstavljaju veliki problem deci tog uzrasta.

O tome je počelo da se govori još krajem prošlog veka, kada je objavljena studija koja je ispitivala početak puberteta kod 17.077 devojčica. Svaka od njih je prošla pregled pedijatra, kako bi se sa sigurnošću utvrdilo kada je počeo pubertet. Pokazalo se da su devojčice sredinom devedesetih godina prošlog veka počinjale da ulaze u pubertet oko 10 godine, skoro godinu dana ranije nego što je to bio slučaj u prošlosti.

Tada je stručna javnost bila zapanjena ovim nalazima. Od tada je sprovedeno puno studija koje su uglavnom došle do istih zaključaka, a to je da se svakih 10 godina, vreme početka puberteta smanjuje za oko 3 meseca. Jedna studija u Norveškoj je pronašla da danas, kod devojčica, pubertet kreće sa 10,4 godine, dok kod dečaka počinje sa 11,7 godina. U odnosu na 2006. godinu, devojčice danas ulaze 2,8 meseci ranije u pubertet.

Postavlja se pitanje, zbog čega je to tako? Zašto deca ulaze u pubertet sve ranije? Već dosta dugo se smatra da je gojaznost jedan od uzroka. Jedna studija je pokazala, praćenjem 1.179 devojčica kada su imale 9 godina, kada su bile u pubertetu i kada su imale 26 godina, da su one devojčice koje su bile gojaznije ranije imale menarhu (prvi menstrualni ciklus). Praktično, za svaku standardnu devijaciju veće telesne težine od normalne, šansa za menarhu pre 12 godine života se povećavala za dva puta. Konačno je studija iz 2021. godine, konačno objasnila zbog čega se to dešava. Naime, naučnici su otkrili da leptin, peptidni hormon koga oslobađaju masne ćelije, pored toga što utiče na smanjenje apetita, i na uticaj i na nervne ćelije u delu mozga koji je zadužen za seksualni razvoj. Pošto ga više ima, što ima više masnog tkiva, odnosno kod dece sa većom telesnom težinom, uticaće i na raniji seksualni razvoj. Postoji još jedna teorija koju su postavili skandinavski istraživači. Oni smatraju da je jedan od razloga za raniji početak puberteta izloženost hemikalijama iz okruženja kojih ranije nije bilo, a koje narušavaju normalnu hormonsku aktivnost. Drugim rečima, oni smatraju da je razlog sve veće zagađenje okoline u kojoj živimo. Iako su oni dokazali da izloženost hemikalijama zaista značajno veća, nisu uspeli da poveću jednu specifičnu ili više takvih hemikalija sa ranijim početkom puberteta.

Smatra se da postoje i drugi faktori. To se pre svega odnosi na stres i izloženost nasilju tokom ranog detinjstva. Pored toga, devojčice čije majke imaju istoriju problema u mentalnom zdravlju verovatnije ranije ulaze pubertet, kao i devojčice koje ne žive sa svojim biološkim očevima. Faktori koji su povezani sa načinom života, kao što je nedostatak fizičke aktivnosti, takođe su povezani sa promenama u vremenu puberteta.

Konačno, zbog čega je to važno? Smatra se da raniji početak puberteta može imati štetne posledice, posebno za devojčice. Devojčice koje rano ulaze u pubertet izložene su većem riziku od depresije, anksioznosti, zloupotrebe supstanci i drugih psiholoških problema, u poređenju sa vršnjakinjama koje kasnije uđu u pubertet. Takođe, devojčice koje ranije dobiju menstruaciju takođe mogu biti u većem riziku od razvoja karcinoma dojke ili materice u odraslom dobu.