Pretraga po parametru: krv

Po teoriji dr Petera D’Adama, krvna grupa je ključ za razumevanje šta naše telo najbolje vari.

Svi znamo za zdravstvene koristi fizičke aktivnosti. Ali da li možemo da preteramo sa vežbanjem? Odnosno da li možemo da dođemo do tačke gde bi vežbanjem mogli da anuliramo zdravstvene koristi ili čak da ono postane štetno.

Hipertenzija predstavlja veliki javno-zdravstveni problem u svim zemljama sveta, pa tako i u Srbiji. U Srbiji, Na uzorku od 14.422 ispitanika starijih od 15 godina, pokazalo se da njih 33,1% je imalo prehipertenziju, a njih 49,3% hipertenziju. Samo 57,8% ispitanika koje su imale povišen krvni pritisak je uzimalo terapiju za smanjenje krvnog pritiska, a od onih koji su na antihipertenzivnoj terapiji samo njih 35,2% je imalo vrednosti krvnog pritiska unutar normalnih vrednosti.

Koliko puta ste čuli da ne treba da pijete hladnu vodu ili hladne napitke? Ili da je bolje da voda bude mlaka? Da li je to istina i da li nam hladna voda stvarno smeta? Prvo, treba reći da nam je voda, hladna ili ne, neophodna za život. Njena osnovna funkcija je da nas održava dobro hidriranim i omogućava odvijanje fizioloških procesa koji su neophodni za život.

Gojaznost dece je sve veći problem u svetu, pa i u Republici Srbiji. Prema studiji koju je sprovela SZO, a koja se odnosi na praćenje gojaznosti kod dece, učestalost prekomerne telesne težine i gojaznosti kod dece starosti 7 do 9 godina u Srbiji, porasla je sa 30,7% u 2015. na 34,8% u 2019.

Crveni krst Kragujevac u saradnji sa Bolničkom bankom krvi Univerzitetsko kliničkog centra Kragujevac organizuje u četvrtak od 9 do 16 časova u hotelu Kragujevac, veliku akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Virus Zapadnog Nila, koji se prenosi ubodom zaraženog komarca i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi, potvrđen je ovog jula kod komaraca u Kovinu, tačnije na lokaciji Kovinski Dunavac.

Nova studija je otkrila značajnu vezu između nenamernog gubitka težine i povećanog rizika od dijagnoze karcinoma u narednoj godini. Ova veza je posebno jaka za određene tipove karcinoma, uključujući one gornjeg gastrointestinalnog trakta, hematološkog sistema, kolorektalnog karcinoma i karcinoma pluća. Međutim, ovaj povećani rizik se nije odnosio na neke druge vrste karcinoma poput karcinoma dojke, genitourinarnog sistema, mozga ili kože, kao što je maligni melanom.

Nedavna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „Science“ otkrila je da su osobe koje su bile izložene ograničenom unosu šećera tokom ranih godina života imale znatno manje šanse da razviju dijabetes i visok krvni pritisak kasnije u životu.