Reklo bi se da naši jugoslovenski koreni ostaju zauvek urezani u našem DNK, pa zato svaki put kad vidimo komad baš iz ovog slavnog perioda naše srce ispuni totalna nostalgija. A kako i ne bi? Jugoslavija je imala tako dobar vajb. Kada pomislite na tipični jugoslovenski dom neke dobrostojeće porodice, odmah vam na pamet padne čuveni fiksni telefon „Iskra ETA 80“ na stolu radne sobe.
Radnici GSP "Beograd", članovi devet sindikata tog preduzeća, zatražili su od Sekretarijata za javni prevoz da saopšti po kom su osnovu privatni prevoznici ostavili građane bez javnog prevoza tokom celog dana 15. marta, ističući da su vozila GSP zaustavljena po nalogu nadležnih organa.
Nije to bila neka naučna fantastika, ali tamo negde u egzotičnim devedesetim, kad su sve novotarije sa Zapada bile retkost i prestiž, pojavio se on. Pejdžer. Prva "prenosiva" komunikacija koja nije fiksni telefon. I to je bio pravi hit! Posebno među beogradskim šmekerima. Nosiš pejdžer? E, onda si neko i nešto.
Petnaestog marta 1855. godine, „Srbske novine“ su objavile vest koja je označila početak jedne sasvim nove ere za Srbiju. Beograd je tog dana dobio telegrafsku vezu sa Zemunom, a samim tim i sa ostatkom Evrope. Domaće i strane depeše mogle su od tada nesmetano da se šalju i primaju — brzo i tačno.
Košarkaši Partizana ostvarili su ubedljivu pobedu protiv FMP-a rezultatom 90:65 (26:21, 18:15, 23:12, 23:17) u utakmici 22. kola ABA lige, koja je odigrana u Beogradskoj areni. Crno-beli su dominirali tokom celog meča, zadržavajući kontrolu od početka do kraja i upisali siguran trijumf.
Udarna vest u leto 1926. godine bila je „telefonija na velikom odstojanju“! Tome su se posvećivale naslovne strane beogradske štampe, a narod je prepričavao ono što je čitao, dodajući svemu tome kako svoje oduševljenje, tako i – strah. Sve je zavisilo ko kako tumači „razvoj i usvršavanje električnog telefona, naročito telegrafa bez žica“.
Evropska komisija je odobrila Nemačkoj da sa 920 miliona evra subvencioniše izgradnju nove fabrike čipova u Drezdenu. Reč je o postrojenju kompanije Infineon, javlja dpa.
Radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) "Beograd" i studenti blokirali su danas na 30 minuta saobraćaj na Trgu republike kao znak upozorenja zbog neispunjenih zahteva.
Centar za lokalnu samoupravu (CLS) osudio je danas skraćivanje linija 704, 706 i 707 gradskog prevoza u Beogradu, navodeći da se stanovnici Zemuna, Zemun polja, Batajnice i Altine time "odsecaju od centra grada", a korist ima samo privatni prevoznik.
