Vlada Srbije usvojila je danas predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se u kalendar državnih obeležavanja za 2026. godinu uvrste i datumi od nacionalnog značaja, među kojima su Dan sećanja na Srbe stradale u hrvatskoj akciji Bljesak i poginule u bici na Paštriku.
Od početka godine do kraja juna, u Srbiji je zabeleženo osam slučajeva meningokokne bolesti, potvrđeno je FoNetu u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je danas saučešće porodici saobraćajnog policajca u Novom Sadu koji je stradao na službenoj dužnosti.
Dugogodišnji naučni istraživač dr Antun Balaž, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), preminuo je iznenada 4. jula u 53. godini, saopštio je danas Institut za fiziku u Beogradu.
Povodom širenja lažne vesti na društvenim mrežama u vezi sa smrću dvadesetdvogodišnjeg mladića, Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu pravi izuzetak u svom postupanju i obaveštava javnost da je uzrok smrti ovog mladića samoubistvo, navodi se u današnjem saopštenju VJT.
Šta je to treća smena Ili noćni rad? I da li uopšte ima bilo kakav uticaj, pozitivan ili negativan, na naše zdravlje.
Eutanazija je podrazumeva namerno okončanje života osobe radi ublažavanja nepodnošljivog bola i patnje, a koji se izvodi na dobrovoljan i kompetentan zahtev. Postoje dve glavne vrste eutanazije: aktivna i pasivna. Aktivna eutanazija podrazumeva da se osobi da smrtonosna doze leka ili mu se ona obezbedi (kao što jr to slučaj sa medicinski asistiranim samoubistvom), dok pasivna eutanazija podrazumeva prestanak pružanja medicinskih tretmana koji mogu da produže život.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamneji imenovao je trojicu visokih sveštenika, od kojih bi jedan trebalo da ga nasledi ukoliko bude ubijen, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na tri iranska zvaničnika upoznata sa situacijom.
Samopregled dojki se koristio decenijama kao jedan od vrlo korisnih postupaka za rano otkrivanje karcinoma, koje je od ključnog značaja za uspešno lečenje. Postojala su snažne kampanje edukacije žena i učenja o značaju i pravilnom izvođenju samopregleda. Jedna studija u kojoj su učestvovale studentkinje je pokazala da je 96,5% studentkinja čulo za samopregled dojki, a da je njih 69,8% znalo kada i kako treba da urade samopregled. Međutim pokazalo se i da samo 31,4% redovno radi samopregled dojki.
