Bio je to običan telefonski razgovor usred gradske gužve — ali zapravo ni najmanje običan. Tog dana je načinjena prekretnica koja je, iako se posledice nisu odmah osetile, promenila tok čovečanstva. Pet decenija kasnije, taj poziv i dalje odjekuje.
U Podgorici je održano osmo po redu takmičenje srednjoškolaca u programiranju, koje organizuju Telekom Srbija, m:tel BiH i m:tel Crna Gora. Takmičenje, poznato kao Regionalni app izazov, okuplja najtalentovanije mlade programere iz regiona, a ove godine su se u finalu predstavili timovi iz tri zemlje.
Reklo bi se da naši jugoslovenski koreni ostaju zauvek urezani u našem DNK, pa zato svaki put kad vidimo komad baš iz ovog slavnog perioda naše srce ispuni totalna nostalgija. A kako i ne bi? Jugoslavija je imala tako dobar vajb. Kada pomislite na tipični jugoslovenski dom neke dobrostojeće porodice, odmah vam na pamet padne čuveni fiksni telefon „Iskra ETA 80“ na stolu radne sobe.
Na konferenciji “Nova generacija lidera u novinarstvu: Unapređenje veza između Zapadnog Balkana i SAD”, održanoj 18. marta, Davor Sakač, direktor TS Ventures Fonda, koji je osnovan 2021. godine od strane Telekoma Srbija, izneo je optimističnu viziju o potencijalu Srbije da postane pouzdan poslovni partner američkim kompanijama.
Na konferenciji „Nova generacija lidera u novinarstvu: Unapređenje veza između Zapadnog Balkana i SAD“, održanoj u Beogradu, dosta se pričalo o budućnosti medija, borbi protiv dezinformacija i važnosti saradnje između regiona i Amerike.
U srcu Makiškog polja, od daleke 1970. godine, nalazi se najveće železničko čvorište u Srbiji – ranžirna stanica Beograd. Ova kolosalna mreža šina i skretnica prostire se kao svojevrsna čelična arterija srpske železnice i predstavlja ključnu tačku za teretni železnički saobraćaj celog regiona.
Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.
Udarna vest u leto 1926. godine bila je „telefonija na velikom odstojanju“! Tome su se posvećivale naslovne strane beogradske štampe, a narod je prepričavao ono što je čitao, dodajući svemu tome kako svoje oduševljenje, tako i – strah. Sve je zavisilo ko kako tumači „razvoj i usvršavanje električnog telefona, naročito telegrafa bez žica“.
Mogućnost da “preko žice” završe neke važne poslove doneo je pravu revoluciju u beogradskim životu tokom tridesetih godina 20. veka. Kas konja postao je prespor naspram impulsa kroz žicu. Što je započeto telefonom, završava se “u trku“.
