Krvarenje iz nosa, naučno nazvano epistaksa, je jedno od najčešćih urgentnih stanja u otorinolaringologiji. Postoje dva tipa krvarenja iz nosa. Prvo je prednje koje je češće, jer su krvni sudovi tu lako dostupni. Druga vrsta krvarenja je posteriorno i ovde se krv sliva niz zadnji deo grla. Ono je mnogo opasnije.
U bolnici su, izuzev mesta upravnika, radili lekari koji su, ujedno, bili i zatočenici koncentracionog logora
Kako će izgledati lečenje u budućnosti? Mnogi smatraju da je budućnost lečenja, genska terapija. Da li sada postoji i šta možemo danas da uradimo? I ukoliko možemo, zbog čega to nije slučaj?
Prema broju vernika koji ga slave, na drugom je mestu, posle Svetog Nikole
Savez dramskih umetnika Vojvodine saopštio je danas da će se na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu izvesti autorska komedija Marije Medenice "Neodustajanje", a prihodom od predstave pridružiće se prikupljanju sredstava za lečenje Marka Mihailovića.
Naučnici sa univerziteta MIT, Harvard, Yale i Jackson laboratorije su stvorili nove, visoko specifične regulatorne elemente DNK, koje su nazvali cis-regulatorni elementi (CRE), koristeći veštačku inteligenciju (AI). Ovi sintetički CRE mogu da kontrolišu ekspresiju gena sa izuzetnom preciznošću u različitim tipovima ćelija, nudeći transformativni potencijal za ciljane genske terapije i druge biomedicinske primene.
Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazila razasuta po nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?
Alergija na hranu, odnosno neke namirnice, je sve češća. Prema podacima u SAD čak 6% stanovništva je alergično na neke namirnice. Ako bi pretpostavili da je isti taj procenat alergičnih i u Srbiji, došli bismo do toga da je broj onih koji imaju neku vrstu nutritivne alergije oko 400.000
U intrigantnom istraživanju ljudskog uma, naučnici u Švajcarskoj razvili su metod za izazivanje halucinacija bez upotrebe LSD-a ili senzornih komora. Ovaj inovativni pristup uključivao je jednostavnu postavku gde su učesnici sedeli u stolici i pritiskali dugme koje je, nakon kratkog odlaganja, pokrenulo štap koji je potom blago dodirnuo njihova leđa. Vremenom su ispitanici počeli da osećaju prisustvo iza sebe, dok su se njihovi mozgovi borili da pomire kašnjenje između njihovih akcija (pritisak na dugme) i senzacija (dodir štapa).
