Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić održao je redovni konsultativni sastanak sa šefom Misije OEBS u Srbiji Janom Bratuom i istakao da će jedan od prioriteta u zakonodavstvu u oblasti informisanja biti donošenje novog Zakona o javnim medijskim servisima.
Unapređenje saradnje Srbije i Egipta u oblasti telekomunikacija, nauke i inovacija bila je tema razgovora koje su ministri informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović odvojeno imali sa egipatskim kolegom Amrom Talatom, koji danas završava trodnevnu posetu Srbiji.
Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić uručio je danas deset prenosivih računara direktorki Novinsko–izdavačke javne ustanove "Panorama – Jedinstvo" Radi Komazec, sapštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT).
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić poručio je danas u razgovoru s ambasadorom Bugarske Petkom Dojkovim da Informaciono-komunikacioni sektor nastavlja da bude najbrže rastuća privredna grana u Srbiji i da je za osam meseci ove godine zabeležen rast IKT usluga od 19 odsto.
Ministarstvo telekomunikacija i informisanja saopštilo je danas da su Predlogom zakona o budžetu za 2025. godinu uvećana sredstva za taj sektor za 16,53 odsto u odnosu na ovogodišnji budžet i iznosiće 405.072.000 dinara.
Predsednik Vlade Češke Petr Fijala, ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović otvorili su danas Češki dom u Beogradu.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija apelovalo je danas da svi mediji u izveštavanju o tragediji u Novom Sadu ne objavljuju neproverene informacije, da se suzdrže od politizacije tragedije i senzacionalizma i da poštuju tugu porodica nastradalih i celokupne javnosti.
Budućnost je počela – gde su granice? Ovaj natpis bio bi potpuno tačan u prvoj dekadi 21. veka, ali skovan je u “Svetu kompjutera“, beogradskom časopisu o računarima, još 1984. godine, kada su se, osim u velikim kompanijama i na specijalnim projektima, računari koristili tek kao vid zabave u svojim najsiromašnijim oblicima kada je u pitanju kapacitet memorije i brzina procesora, toliko jednostavnim da su se proizvodili i širom tadašnje Jugoslavije.
