Na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine NATO u Dejtonu, posvećenom 30. godišnjici mirovnog sporazuma u BiH, usvojena je Deklaracija u kojoj se naglašava važnost podizanja sposobnosti za odbranu, javlja danas BHRT, pozivajući se na Anadoliju.
Učesnica današnje blokade nadvožnjaka Gazela u Kragujevcu lakše je povređena kada ju je flašom vode u slepoočnicu pogodilia jedna žena koja je dobacivala i vređala učesnike protesta.
Elektroprivreda Srbije (EPS) negirala je danas navode stranke Srbija centar (SRCE) da građani nemaju dovoljno jasan uvid u račune za električnu energiju, navodeći da je račun za električnu energiju "apsolutno transparentan" i da su na njemu detaljno objašnjene sve stavke.
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je da se u uoči loklanih izbora Zaječaru i okolini glasovi kupuju novcem, veštačkim đubrivom, motokultivatorima, televizorima i računarima, saopštio je danas (NPS).
Povodom globalne inicijative posvećene osnaživanju devojčica u informacionim tehnologijama, Telekom Srbija je 15. godinu zaredom otvorio vrata mladim učenicama osnovnih i srednjih škola, pružajući im uvid u svet telekomunikacija i tehnoloških inovacija.
Na Kritu zaseda Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), a na dnevnom redu koji je usvojen na početku sednice nema zahteva Kosova da dobije status Specijalnog gosta, saznaje danas Kosovo onlajn.
Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji i ostaje privržena politici vojne neutralnosti, poručila je danas potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš u razgovoru sa članicom Saveta Federacije Rusije Jelenom Afanasjevom koja boravi u poseti Beogradu, saopšteno je iz Narodne skupštine.
Grupa nastavnika, saradnika i istraživača Filozofskog fakulteta u Beogradu danas se ogradila od dela dokumenta koji je Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu poslao studentskim plenumima koji sugeriše da su studenti odgovorni za mogući gubitak školske godine, podeljenost univerzitetske zajednice ili opstanak Univerziteta.
Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.
