Pretraga po parametru: zima

Proteini su važna grupa namirnica u našoj ishrani. Iako mnogi unos proteina vezuju za sportiste, za teretane i izgradnju mišića, njegova uloga u organizmu je mnogo veća. Oni su ne samo gradivni blokovi naših mišića, kostiju i organa, već deluju i kao enzimi učestvuju u brojnim reakcijama, kao nosači prenose molekule i jone kroz ćelijsku membranu, mogu da deluju kao hormoni, učestvuju u procesima ćelijske signalizacije i imaju brojne druge funkcije. S obzirom da se proteini stvaraju od aminokiselina, a da neke od njih moramo da dobijemo iz hrane, jasno je da je unos proteina od veoma velike važnosti za nas.

Najduže zadržavanje teretnih motornih vozila jutros je na izlazu na graničnom prelazu Batrovci - čak pet sati, saopštilo je Javno preduzeće "Putevi Srbije".

Pristup zdravstvenoj zaštiti u svetu je daleko od univerzalnog. Čak i u zemljama gde je pravo na zdravstvenu zaštitu garantovano zakonima, u praksi se ono ne ostvaruje uvek. To važi, istina u manjem procentu, i za najbogatije i najuređenije zemlje na svetu.

Preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da, prema informacijama Uprave granične policije u 7.15, teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci čekaju četiri sata, a na prelazima Šid i Kelebija tri sata.

Sveobuhvatna studija koja je objavljena u naučnom časopisu „The Lancet Diabetes and Endocrinology“ otkrila je da je konzumiranje prerađenog i neprerađenog crvenog mesa povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 [1]. Studija je analizirala podatke čak 1,97 miliona učesnika iz dvadeset različitih zemalja i pruža najjače dokaze do sada o povezanosti konzumiranja mesa i nastanka dijabetesa tipa 2.

Na graničnom prelazu Batrovci, na izlazu iz Srbije prema Hrvatskoj teretna motorna vozila zadržavaju se oko 180 minuta, dok na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja za sve kategorije vozila, saopštili su su jutros Putevi Srbije.

Svi znamo da pubertet, danas, počinje ranije nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. U krajnjoj liniji, možemo da poredimo kada je pubertet počeo kod nas, a kada kod naše dece. Ali prvo šta je to pubertet? Njega možemo da definišemo kao doba kada deca postaju seksualno zrela i kod devojčica on počinje između 10 i 14 godine, a kod dečaka između 12 i 16 godine. U okviru puberteta dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika – kod devojčica počinju da rastu grudi i pojavljuje se maljavost, dok se menstruacija pojavljuje kasnije. Kod dečaka pojavom maljavosti, rastom testisa i penisa, rastom mišića, dok glas postaje dublji. I kod devojčica i kod dečaka se najčešće javljaju akne koje predstavljaju veliki problem deci tog uzrasta.

U Kragujevcu su večeras uz vatromet, crveni tepih i medalje dočekani studenti kragujevačkog Univerziteta koji su trčali štafetni ultra-maraton dug 2.000 kilometara do glavnog grada Belgije, pod nazivom „Od mog sela do Brisela“.

U vremenu kada su police prepune "zdravih" grickalica, proteinskih čokoladica i fit kolača bez rafinisanog šećera, logično se nameće pitanje: da li zaista postoji nešto što bismo mogli nazvati zdravim šećerom? Kao i većina jednostavnih pitanja u ishrani, i ovo ima komplikovan odgovor.