Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da su od 10. marta do 16. marta registrovana 11.062 slučaja oboljenja sličnih gripu, a beleži se srednji intenzitet aktivnosti virusa gripa i široka geografska rasprostranjenost.
Univerzitet u Beogradu odgovorio je danas na dopis ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović, navodeći da se na fakultetima obavlja naučno-istraživački rad, usavršavanje, izrada i osavremenjavanje studijskih programa, te da je od decembra prošle do marta ove godine značajno unapređena međunarodna saradnja.
Kompanija Hemofarm saopštila je danas da je brend "BIOTA intima" postala deo portfolija te kompanije, čime se dodatno jača posvećenost zdravlju žena.
Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji ispred Urgentnog centra danas organizuju protest, zatražili su da Univerzitetski klinički centar Srbije objavi tačne informacije o broju pacijenata koji su se javili u Urgentni centar posle skupa 15. marta sa tegobama poput mučnine, povraćanja, vrtoglavice, glavobolje i zujanja u ušima.
U srcu Makiškog polja, od daleke 1970. godine, nalazi se najveće železničko čvorište u Srbiji – ranžirna stanica Beograd. Ova kolosalna mreža šina i skretnica prostire se kao svojevrsna čelična arterija srpske železnice i predstavlja ključnu tačku za teretni železnički saobraćaj celog regiona.
Kompanija "Srbijavoz" saopštila je danas da je aktivirala sve raspoložive kapacitete radi što bržeg pokretanja međugradskog prevoza, nakon završetka svih procedura u vezi sa kontradiverzionim pregledima, čime su ispunjeni uslovi za bezbedan železnički prevoz putnika.
Uprkos dopisu koji je radnicima Radiotelevizije Srbije (RTS) stigao o tome da će se radne aktivnosti danas odvijati uobičajeno, televizijski program RTS prebačen je u Košutnjak, dok se u zgradama u Takovskoj i Aberdarevoj trenutno nalaze pripadnici policije, rekli su FoNetu pouzdani izvori u Javnom servisu.
Nije to bila neka naučna fantastika, ali tamo negde u egzotičnim devedesetim, kad su sve novotarije sa Zapada bile retkost i prestiž, pojavio se on. Pejdžer. Prva "prenosiva" komunikacija koja nije fiksni telefon. I to je bio pravi hit! Posebno među beogradskim šmekerima. Nosiš pejdžer? E, onda si neko i nešto.
Krajem septembra 1919. godine, Beograđani su se prvi put susreli s jednim sasvim neobičnim izdanjem – prvim zvaničnim telefonskim imenikom. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo ga je s ciljem da građanima olakša korišćenje tadašnje telefonske mreže, ali štampa tog vremena videla je u toj „knjizi“ mnogo više od pukog popisa pretplatnika.
