Vekovima pokušavamo da pronađemo fontanu mladosti – način na koji možemo zauvek ili makar duže da ostanemo mladi. Mi danas znamo koliki značaj u tim naporima ima naš životni stil, a poznato nam je i dejstvo nekih lekova i suplemenata na proces starenja. Međutim, izgleda da postoji mnogo jednostavnije rešenje i da je ono sve vreme u nama.
Krvarenje iz nosa, naučno nazvano epistaksa, je jedno od najčešćih urgentnih stanja u otorinolaringologiji. Postoje dva tipa krvarenja iz nosa. Prvo je prednje koje je češće, jer su krvni sudovi tu lako dostupni. Druga vrsta krvarenja je posteriorno i ovde se krv sliva niz zadnji deo grla. Ono je mnogo opasnije.
U bolnici su, izuzev mesta upravnika, radili lekari koji su, ujedno, bili i zatočenici koncentracionog logora
Kako će izgledati lečenje u budućnosti? Mnogi smatraju da je budućnost lečenja, genska terapija. Da li sada postoji i šta možemo danas da uradimo? I ukoliko možemo, zbog čega to nije slučaj?
Prema broju vernika koji ga slave, na drugom je mestu, posle Svetog Nikole
Savez dramskih umetnika Vojvodine saopštio je danas da će se na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu izvesti autorska komedija Marije Medenice "Neodustajanje", a prihodom od predstave pridružiće se prikupljanju sredstava za lečenje Marka Mihailovića.
Naučnici sa univerziteta MIT, Harvard, Yale i Jackson laboratorije su stvorili nove, visoko specifične regulatorne elemente DNK, koje su nazvali cis-regulatorni elementi (CRE), koristeći veštačku inteligenciju (AI). Ovi sintetički CRE mogu da kontrolišu ekspresiju gena sa izuzetnom preciznošću u različitim tipovima ćelija, nudeći transformativni potencijal za ciljane genske terapije i druge biomedicinske primene.
Pre skoro dva veka Beograd je dobio svoju prvu bolnicu. To nije bila zgrada koja je kasnije podignuta u ulici Dżordža Vašingtona, već se nalazila razasuta po nekoliko gradskih kuća. A još veći problem u to vreme je bio – gde naći školovane lekare koji će lečiti narod?
Alergija na hranu, odnosno neke namirnice, je sve češća. Prema podacima u SAD čak 6% stanovništva je alergično na neke namirnice. Ako bi pretpostavili da je isti taj procenat alergičnih i u Srbiji, došli bismo do toga da je broj onih koji imaju neku vrstu nutritivne alergije oko 400.000
