Turska je u maju 2025. uvela nova restriktivnija pravila, u cilju opšte bezbednosti na letovima koji sleću u Tursku ili saobraćaju kroz Tursku odnosno turske aerodrome, za sve putnike koji moraju biti vezani na svojim sedištima tokom leta, odnosno dok se avion u potpunosti ne zaustavi i dok se znak za pojaseve iznad sedišta ne ugasi. Svako ustajanje pre toga će se tretirati kao kršenje bezbednosnog protokola i biće kažnjivo, navodi tragento.com.
Novosadska opozicija koju čine sve odborničke grupe u Skupštini grada Novog Sada su povodom današnje sednice Saveta za kulturu i informisanje na kojoj će se raspravljati o podizanju spomenika za šesnaestoro stradalih, zatražile da na spomeniku piše da je za njihovu smrt kriva korupcija.
Karcinom žučnih puteva ili holangiocelularni karcinom (CCC) je maligni tumor koji nastaje iz epitelnih ćelija žučnih puteva (bilijarnog trakta). Žučni putevi su „kanali“ koje transportuju žuč iz jetre do žučne kese i creva. Iako relativno redak, holangiokarcinom je ozbiljna bolest koja se uglavnom dijagnostikuje kasno, jer u ranoj fazi često ne izaziva specifične simptome.
Svi znamo da pubertet, danas, počinje ranije nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. U krajnjoj liniji, možemo da poredimo kada je pubertet počeo kod nas, a kada kod naše dece. Ali prvo šta je to pubertet? Njega možemo da definišemo kao doba kada deca postaju seksualno zrela i kod devojčica on počinje između 10 i 14 godine, a kod dečaka između 12 i 16 godine. U okviru puberteta dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika – kod devojčica počinju da rastu grudi i pojavljuje se maljavost, dok se menstruacija pojavljuje kasnije. Kod dečaka pojavom maljavosti, rastom testisa i penisa, rastom mišića, dok glas postaje dublji. I kod devojčica i kod dečaka se najčešće javljaju akne koje predstavljaju veliki problem deci tog uzrasta.
Procenjuje se da 350 miliona ljudi u svetu živi sa poremećajem štitaste žlezde, dok čak 60 odsto njih ostaje nedijagnostikovano, zbog čega veštačka inteligencija može dovesti do preciznijeg postavljanja dijagnoze i personalizacije plana lečenja, rečeno je danas na konferenciji Srpskog tiroidnog društva u okviru Međunarodne nedelje štitaste žlezde.
Grupa nastavnika, saradnika i istraživača Filozofskog fakulteta u Beogradu danas se ogradila od dela dokumenta koji je Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu poslao studentskim plenumima koji sugeriše da su studenti odgovorni za mogući gubitak školske godine, podeljenost univerzitetske zajednice ili opstanak Univerziteta.
Da li biste u ishrani koristili hranu koja je već delimično „svarena“? Verovatno ne. Ali upravo to činimo kada konzumiramo brojne popularne prehrambene proizvode – poput mnogih hlebova, čipsa i drugih grickalica i i smrznutih jela koja su prethodno rafinisana, mlevena, zagrevana, otopljena, oblikovana, ekstrudirana i obogaćena aditivima. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da stepen industrijske obrade kojoj je hrana izložena može drastično promeniti njen efekat na telo. Ovakva obrada utiče na apetit, hormone, povećanje telesne težine i verovatnoću nastanka gojaznosti i hroničnih bolesti. Ekstremna obrada daje prehrambene proizvode koje naše telo može veoma lako apsorbovati, kao da je već unapred svarena. Mnogi proizvodi su osmišljeni tako da prevare naše mehanizme sitosti, što nas podstiče na prejedanje i povećava rizik od gojenja, na veliku radost proizvođača hrane koji će povećati njenu prodaju.
Gledajući unazad nekoliko decenija, od 60tih i 70tih godina recimo prošlog veka, kada je civilna avijacija počela da dostiže svoje istorijske momente, a pre svega ulaskom u mlaznu eru, i aktivacijom masovnog avionskog transporta, civilno vazduhoplovstvo je u isto vreme postiglo veliki napredak u bezbednosti letenja i svih operativnih segmenata, vođeno krutičnim fokusom na upravljanje resursima posade– CRM Crew Resource Management.
U Beogradu je održan stručni skup, povodom lansiranja inovativnog biološkog leka koji donosi potpuno novi pristup u lečenju teške astme. Organizator skupa bila je farmaceutska kompanija AstraZeneca, koja više od pola veka razvija terapije za bolesti disajnih puteva i aktivno je prisutna i na tržištu Srbije, piše eKlinika.
