Industrija viskija pred sumornim vremenima: carine pritiskaju, izvoz posustaje

Industrija viskija suočava se sa oštrim padom proizvodnje dok pokušava da se prilagodi sve težim tržišnim uslovima širom sveta. Škotski viski, jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda te zemlje, trpi snažan udar zbog carina, slabljenja potražnje i poremećaja u globalnoj trgovini.

Carine na izvoz u Sjedinjene Američke Države, uvedene tokom administracije Donalda Trampa i koje su povećale troškove uvoznika za deset odsto, ozbiljno su pogodile prodaju na najvećem izvoznom tržištu industrije. Dodatni problem predstavlja najava da bi američke carine na single malt viskije, koje su bile suspendovane pre četiri godine, mogle da se vrate već ovog proleća, uz dodatno opterećenje od 25 procenata, ukoliko ne bude postignut novi trgovinski sporazum.

Single malt viskiji, koji se prodaju po višim, premijum cenama, imaju posebno važnu ulogu u izvozu na američko tržište. Međutim, problemi industrije ne svode se samo na SAD.

Potražnja slabi i na drugim tržištima usled usporenog privrednog rasta, smanjene potrošnje, povećanih poreza i troškova poslovanja, uključujući i nove propise o ambalaži, kao i zbog poremećaja u međunarodnoj trgovini. Izvoz u Kinu prošle godine pao je za čak 31 procenat, zbog čega je ta zemlja sa petog mesta pala na deseto među najvećim tržištima za škotski viski.

Podaci za prvu polovinu ove godine pokazuju tek simboličan rast vrednosti izvoza škotskog viskija od jedan procenat, na ukupno 2,5 milijardi funti, dok je količinski izvoz opao za gotovo četiri procenta. Puni negativni efekti američkih carina još se ne vide u potpunosti, jer su proizvođači unapred povećali zalihe u SAD pre stupanja novih dažbina na snagu.

Jedna od retkih svetlih tačaka za destilerije jeste značajno smanjenje carina u Indiji, najvećem svetskom tržištu viskija, koja je prošle godine po količini uvoza pretekla Francusku kao najveći uvoznik škotskog viskija. Trenutne carine, koje iznose čak 150 procenata vrednosti svake boce, prema trgovinskom sporazumu Londona i Nju Delhija trebalo bi postepeno da se smanje na 40 procenata.

Ipak, ratifikacija tog sporazuma u obe zemlje potrajaće, pa se smatra da taj dogovor neće stići na vreme da ublaži pad koji industrija oseća u kratkom roku.

Pritisak ne osećaju samo destilerije, već i kompanije koje ih snabdevaju. Potražnja za sladnim ječmom naglo je pala. Procene za narednu godinu govore o smanjenju potreba sa dosadašnjih 900.000 do milion tona na raspon od svega 600.000 do 700.000 tona.

Poljoprivrednici koji gaje ječam sve teže obezbeđuju ugovore za narednu žetvu. Mnogi se okreću drugim kulturama, poput pšenice ili uljane repice, ili to planiraju da učine. Džek Stivenson, predsednik odbora za ratarske kulture Nacionalnog saveza farmera Škotske kaže da se trgovci muče da pronađu kupce.

„Krajnji korisnici drastično smanjuju narudžbine. To je ista priča širom Škotske. Trudimo se da održimo dijalog sa industrijom škotskog viskija i verujemo da će se tržište oporaviti. To je ogromno tržište za Škotsku“, kaže Stivenson, dodajući da trenutno u sektoru žitarica vlada „atmosfera pesimizma“, dok troškovi mehanizacije izmiču kontroli.

Prema njegovim rečima, granica isplativosti za ječam iznosi više od 200 funti po toni, a oko polovine proizvodnje prodaje se unapred kroz ugovore. Međutim, spot cena, bez unapred ugovorenih isporuka, tokom septembra pala je na svega 160 funti po toni.

Izvršni direktor Udruženja sladarskih proizvođača Velike Britanije (MAGB) Džulijan Saut navodi da je to delom posledica širenja preradnih kapaciteta u drugim delovima zemlje prethodnih godina.

„Viskije karakterišu ciklusi uspona i padova, dok je proizvodnja piva stabilnija. Mnogi su iznenađeni koliko je brzo potražnja pala. Sladare sada moraju pažljivo da preispitaju sopstvenu proizvodnju i ugovore za narednu sezonu“, kaže Saut.

Kao ključni signal farmerima navodi se procena industrije o ukupnoj potražnji za sladnim ječmom, uključujući oko 40 procenata koji se koristi u proizvodnji piva. Prema proceni MAGB-a, potražnja će naredne godine pasti sa 1,8 miliona tona na oko 1,4 miliona tona.