Fudbalski svete, Afrika je tu!

Stariji pamte kako se još u vreme jugoslovenskog fudbala, kada je trebalo opravdati klupske i reprezentativne neuspehe, a njih je bilo – odomaćila demagoška fraza: „danas svi znaju ad igraju fudbal“.

Teško je pronaći kada je nastala i koliko je uvrežena u drugim nacijama, ali nikada kao danas nije imala svoje puno opravdanje. Zemlje koje su nekada bile ukras na međunarodnim takmičenjima i služile tome da favoriti poprave svoju gol razliku, danas su ravnopravni takmaci. Da, mislimo na devet afričkih reprezentacija koje su prošle grupnu fazu Svetskog prvenstva u Meksiku, Americi i Kanadi.

Zelenortska Ostrva, Egipat, Obala Slonovače, Maroko i Južna Afrika završili su kao drugoplasirani u svojim grupama. Alžir, DR Kongo, Gana i Senegal prošli su među najboljim trećeplasiranim selekcijama. Od deset afričkih predsatvnika jedino Tunis nije prošao dalje.

Ovo više nije iznenađenje

Južna Afrika je već završila takmičenje porazom od Kanade u prvoj utakmici eliminacione faze, ali i to ne menja osnovnu sliku. Za Bafanu Bafanu je sam prolaz iz grupe bio istorijski rezultat, prvi takav na Mundijalu. Zelenortska Ostrva su u debitantskom nastupu stigla do nokaut faze i dobila Argentinu. DR Kongo je posle preokreta protiv Uzbekistana došao do prve pobede na Svetskom prvenstvu i zakazao meč sa Engleskom. Senegal je petardom protiv Iraka ostao živ, a Gana, Alžir, Egipat, Maroko i Obala Slonovače pokazali su da Afrika na ovom turniru nije jedna priča, nego devet različitih.

To je verovatno najvažnije. Nema više jedne “afričke senzacije” koja nosi teret celog kontinenta. Nekada je bilo tako: Kamerun 1990, Senegal 2002, Gana 2010, Maroko 2022. Čekalo se da jedan tim uhvati ritam, napravi seriju i postane simbol. Sada se ne priča o jednom timu, nego o dubini.

Pre samo nekoliko decenija, Afrika je na Mundijalu bila gost sa jednom stolicom za stolom. Egipat je još 1934. bio prva afrička selekcija na Svetskom prvenstvu, ali je kontinent dugo ostajao na margini turnira. Tek od 1970. afrička reprezentacija imala je garantovano mesto, pa se broj učesnika postepeno širio: dva mesta od 1982, tri od 1994, pet od 1998, a na ovom proširenom Mundijalu deset predstavnika.

Rojters zato ovu godinu opisuje kao “veliki proboj” afričkog fudbala. U tekstu Marka Glisona navodi se da 90 odsto uspešnosti dolazi posle Marokovog polufinala u Kataru 2022, ali i da je napredak afričkog fudbala često usporavan administrativnim i logističkim problemima. To je važna ograda: talenat nikada nije bio sporan. Sporno je bilo sve oko talenta.

Devet od deset afričkih reprezentacija prošlo je u nokaut fazu Mundijala. To je najjači zajednički rezultat afričkog fudbala na Svetskim prvenstvima i podatak koji se ne može objasniti samo proširenim formatom. Format jeste otvorio vrata, ali su reprezentacije morale same da prođu kroz njih.

Ulaganje i ozbiljan rad

Predsednik Afričke fudbalske konfederacije Patris Motsepe vidi stvar kroz godine ulaganja. “Globalna konkurentnost i svetski kvalitet afričkog fudbala prepoznaju se i ističu pobedama i plasmanom u rundu 32 svake od devet afričkih reprezentacija”, naveo je Motsepe u izjavi koju prenosi Rojters. “Težak rad i ulaganja u razvoj omladinskog fudbala, trenere, profesionalne lige i fudbalsku infrastrukturu u svakoj od 54 članice CAF-a i u takmičenjima CAF-a daju plodove”, dodao je.

Maroko je najupečatljiviji primer: polufinale iz 2022. nije došlo ni iz čega. Iza njega stoje moderniji rad saveza, jaka infrastruktura, kontinuitet, igrači iz velikih evropskih liga i trener koji je reprezentaciji dao jasan oblik. Sličan smer, svako na svoj način, pokušavaju i drugi. Neko kroz akademije, neko kroz domaće lige, neko kroz bolju organizaciju saveza, a neko kroz pametnije traženje igrača u dijaspori.

Tajms je u priči o DR Kongu pisao kako je savez radio na regrutovanju igrača iz dijaspore, među njima i Arona Van-Bisake i Aksela Tuanzebea. Prema tom tekstu, DR Kongo je uz pomoć Gabrijela Zakuanija gradio organizovaniji sistem za praćenje igrača koji imaju pravo nastupa za reprezentaciju, sa bazom podataka, kontaktima sa porodicama i strpljivim objašnjavanjem projekta. Sličan trend vidi se i kod drugih: Maroko je već poznat po sistematičnom radu sa igračima iz dijaspore, a Gana, Alžir, Senegal, Egipat i Obala Slonovače takođe sve pažljivije gledaju širi bazen fudbalera.

To ne znači da je afrički uspeh proizvod “uvoza” igrača. To je pre znak da su savezi počeli da rade ono što evropske i južnoameričke selekcije rade godinama: da mapiraju sve što im pripada po pravilima, da na vreme razgovaraju sa igračima, da im ponude ozbiljan plan i da reprezentaciju predstave kao projekat, a ne kao letnju avanturu.

Trener DR Konga Sebastijen Dezabr dao je najmirniju verziju te priče. “Za nas je veliki ponos što se toliko afričkih timova kvalifikovalo za rundu 32”, rekao je posle pobede nad Uzbekistanom. “Afrički kontinent godinama vredno radi i napreduje”, dodao je. “Naravno, još ima prostora za napredak i moramo da ostanemo skromni, ali srećni smo što smo deo tog napretka afričkog fudbala.”

Kakav preokret posle Rusije 2018.

Afrički put nije jedinstven, tu vidimo raznovrsnost stilova. Maroko je već formirana takmičarska ekipa, sa iskustvom velikih utakmica i jasnim autoritetom. Senegal ima fizičku snagu, brzinu i igrače naviknute na evropski tempo. Egipat je tvrd, racionalan i prepoznaje trenutke u kojima se utakmica ne igra za lepotu, nego za rezultat. Zelenortska Ostrva su jedna od najlepših priča turnira jer su mala zemlja koja ne igra kao simpatičan gost, nego kao organizovan tim koji zna šta može. DR Kongo ima energiju, publiku, dijasporu i osećaj da igra nešto veće od običnog plasmana.

Koliko je napredak Afrike šokantno brz najbolje se vidi iz primera Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. Tada nijedna od pet afričkih selekcija nije prošla grupu. Senegal je ispao na osnovu fer-plej kriterijuma, odnosno zbog više žutih kartona, što je tada delovalo kao tipično afričko “zamalo”. Samo osam godina kasnije, devet reprezentacija je u nokaut fazi, a pitanje više nije da li Afrika ima mesto u ozbiljnom delu turnira, nego ko od njih može još jedan korak dalje.8,

Veliko je pitanje ko od afričkih reprezentacija može dalje u eliminacionoj rundi, a posebno može li neko do najviših plasmana. No bez obzira na to više se niko neće iznenađivati njihovim dobrim rezultatima. Fudbalski svete, Afrika je tu!