Golmani – najveće zvezde dosadašnjeg toka prvenstva

Fudbal je kolektivna igra, ali ono što publiku dovodi na stadione su zvezde. Majstori igre, oni čiji se golovi pamte, koji driblinzima iznenađuju protivnike i navijače, a pasovima menjaju logiku igre.

Najčešće su to napadači. Iza njih idu ofanzivni vezisti, pa tek na kraju defanzivci.

Kakvo se, onda, čudo desilo da posle prvih 10 dana Svetskog prvenstva najveću slavu uzimaju golmani i da svi pričaju o njihovim neverovatnim podvizima?

Nepotpuna dva kola grupne faze zaslužuju da se o njima kaže nešto više.

Vozinja, čovek koji je zaustavio Španiju

Priča je krenula od Vozinje, četrdesetogodišnjeg golmana Zelenortskih Ostrva, pravog imena Žozimar Žoze Evora Dias. Protiv Španije, evropskog šampiona i tima koji je u utakmicu ušao kao ogroman favorit, on je napravio sedam odbrana i sačuvao 0:0 u istorijskom debiju svoje zemlje na Svetskom prvenstvu.

Na kraju meča Vozinja je plakao, saigrači su ga grlili, a selektor Bubista je rekao da su to bile suze otpornosti, čoveka koji se godinama borio da dođe do najveće pozornice.

Onda se desilo ono što je moguće samo na Mundijalu u eri društvenih mreža. Vozinja je od anonimnog veterana iz portugalske druge lige postao globalna internet priča, a broj pratilaca mu je eksplodirao za nekoliko sati. Danas ima 15,5 miliona folovera na Instagramu.

Još emotivniji deo bio je vezan za njegovu majku Anu Kandidu Evoru, koja nije mogla da bude na meču protiv Španije zbog problema sa putovanjem i vizom. Kada je priča postala svetska, rešena je i ta prepreka, pa je majka stigla u SAD da gleda sina. U toj slici ima svega: fudbala, siromašne zemlje, zakašnjele slave, porodice i golmana koji je odbranama napravio mesto za ceo jedan narod.

Eloj Rum, zid iz Kurasaa i poljubac Srpkinje

Ako je Vozinja otvorio temu golmanskih heroja, Eloj Rum ju je pretvorio u fenomen. Golman Kurasaa, rođen u Holandiji, odigrao je protiv Ekvadora utakmicu za istoriju: 15 odbrana, 0:0, prvi bod Kurasaa na Svetskom prvenstvu. To je najviše odbrana jednog golmana u regularnih 90 minuta mundijalske utakmice otkako se taj podatak prati.

Ekvador je napadao, šutirao, stiskao, ali svaki put kada je izgledalo da lopta mora da prođe, ispred nje se pojavljivao Rum.

Njegova partija dobija dodatnu težinu kada se zna veličina Kurasaa. To je najmanja država koja je ikada igrala na Svetskom prvenstvu, a sada je prvi bod osvojila tako što je njen najstariji igrač branio kao da je utakmica poslednja u životu. Rum je posle meča govorio da je to istorija, a selektor Dik Advokat je praktično priznao ono što su svi videli: Kurasao je do boda došao zato što je imao golmana koji je odbijao da primi gol. Simbolika je otišla i dalje, jer su meč gledali holandski kralj Vilem-Aleksander i kraljica Maksima, a Rum je posle utakmice ispričao da je kraljica slavila sa ekipom i poljubila ga.

Uz njega se pojavila i lifestyle priča koja je brzo završila po tabloidima: njegova partnerka Zorana Jovanović, srpska influenserka poznata pod imenom Zorannah. Ona je, prema tim izvorima, aktivno slavila njegov uspeh na društvenim mrežama, a dodatnu notu dala je i stara prognoza Tima Hauarda da će Kurasao teško izdržati ovaj nivo. Ironija je očigledna: baš je Rum protiv Ekvadora došao do brojke koja se u mundijalskom pamćenju vezuje za Hauarda i njegovih 16 odbrana protiv Belgije 2014. godine.

Beiranvand, od Azadi tornja do Belgije

Treći golman u ovoj priči nije debitant, nije nepoznat i nije iz male fudbalske zemlje u istom smislu kao Vozinja ili Rum. Alireza Beiranvand je već imao svoj mundijalski trenutak kada je 2018. odbranio penal Kristijanu Ronaldu. Ali protiv Belgije je ponovo izveo ono što od dobrog golmana pravi junaka: kod rezultata 0:0, kada je Maksim de Kajper imao gotovo prazan gol, Beiranvand se iz položaja u kojem je delovalo da je već izbačen iz igre bacio, ispružio ruku i zaustavio loptu. Iran je uzeo bod, Belgija je ostala bez gola, a golman je opet postao lice utakmice.

Gardijan je još 2018. objavio veliki profil u kojem se navodi da je Beiranvand odrastao u nomadskoj porodici iz Lorestana, čuvao ovce, pobegao u Teheran, jer mu otac nije odobravao da igra fudbal i spavao u okolini Azadi tornja i ispred kluba u kojem je pokušavao da dobije šansu. U istom tekstu sam Beiranvand govori kako su mu ljudi jednog jutra ostavili sitniš jer su mislili da je prosjak. Radio je u fabrici odeće, auto-perionici, piceriji i kao čistač ulica.

Zašto baš golmani?

Kad pomislimo na Svetsko prvenstvo 2026 na pamet nam prvo padaju Mesi, Mbape, Haland, Jamal, Pedri, Vinisijus... Ljudi vole najbolje, zvezde, strelce. Međutim, ima u publici i onaj suprotan poriv: da podrži slabijeg, onog koga svi napadaju, onog ko ima najmanje šanse da se proslavi.

Možda je ovo taj trenutak. Bar za sada, slavu uzimaju oni koji su najmanje pod svetlom reflektora. Oni čije su greške najvidljivije, a uspesi uvek upitni. Junaci malih ekipa, autsajdera sa skronim finansijskim uslovima i neubedljivim igračkim kvalitetima.

Male su šanse da će na kraju ovog velikog takmičenja neki David pobediti fudbalskog Golijata. No to nam ne uzima pravo da u ovom trenutku slavimo junake iz senke i uživamo u njihovoj pobedi – makar bila i privremena.