669 spasenih mališana: Podvig o kome se ćutalo pola veka

„Zašto od toga pravite veliku stvar?“, rekao je ostareli Nikolas Vinton. „Ja sam samo malo pomogao; bio sam na pravom mestu u pravo vreme.“

Izjava Ser Vintona, koji je u međuvremenu od kraljice dobio titulu viteza, apsurdno je preskromna. „Nevelika stvar“, kako je on nazvao, bilo je spasavanje ni manje ni više nego 669 jevrejske dece iz Čehoslovačke od gotovo izvesne smrti u nacističkim logorima.

Kako je počelo

Uoči izbijanja Drugog svetskog rata Vinton je bio 29-godišnji mladić, zaposlen kao berzanski posrednik. U decembru 1938. spremao se da ide na odmor, kada ga je prijatelj Martin Blejk zamolio da odustane od planiranog skijanja. Pozvao ga je da dođe u Čehoslovačku gde je ovaj radio kao saradnik Britanskog komiteta za izbeglice.

Posle Kristalne noći, novembra 1938. - prvog otvorenog ataka na Jevreje u Nemačkoj - Vlada Velike Britanije ublažila je imigracione propise i pristala da primi jedan broj dece iz Nemačke i Austrije. Program će postati poznat kao Kindertransport. Međutim, u njegovom dohvatu nije bila i Čehoslovačka.

Šta je radio

Vinton je stigao u Prag i odmah shvatio razmere preteće katastrofe. Osnovao je Dečje odeljenje Britanskog komiteta za izbeglice i u hotelu u kojem je bio smešten počeo je da prima prijave roditelja. Ispočetka radio je to na svoju ruku, bez zvaničnog odobrenja britanskih vlasti. Ubrzo je program postao formalan, Nikolas je otvorio kancelariju u centru grada, a ispred njegovih vrata formirali su se redovi čehoslovačkih građana koji su u britanskoj incijativi videli jedini spas za svoju decu.

U međuvremenu Vinton se vratio u London kako bi i sa britanske strane obezbedio logističku podršku. Morao je da pronađe porodice koje bi primile decu iz Čehoslovačke, a i da prikupi određenu finansijsku pomoć. Propisi su predviđali da za svako dete mora biti obezbeđena garancija u visini od 50 britanskih funti, suma koja bi danas vredela čak 2.500 funti.

Sada već kao posvećeni humanitarac, Nikolas je preko dana radio svoj redovni posao na berzi. Popodne i uveče bavio bi se organizacijom transporta od Praga do Londona. Najveća pomoć bila mu je majka Barbara, ali i jedan krug saradnika okupljenih u istoj misiji.

Prva grupa malih putnika avionom je preletela Lamanš 14. marta 1939. Samo dan kasnije Nemačka će napasti Čehoslovačku. Usledila je nemačka okupacija, pa je transport morao da bude nastavljen železnicom. Sedam puta Vinton je organizovao ukrcavanje mališana u voz, koji bi ih transportovao kroz Nemačku, do obale Kanala, a dalje brodom do Velike Britanije i vozom do Londona. Na železničkoj stanici čekale bi ih nove porodice, a pokazaće se – i novi život.

Ukupno 669 dece na ovaj način spaseno je od izvesnog tragičnog kraja. Većini su porodice stradale u nacističkim logorima, tek poneko od njih uspeo je da se posle rata spoji sa najbližim srodnicima.

Neuspeli poslednji transport

Najveći transport, koji je trebalo da preveze još 250 dece, bio je planiran za 1. septembar 1939. Otkazan je. Nemačka je toga dana napala Poljsku, čime je zvanično počela Drugi svetski rat. Sve granice su zatvorene i vozovi nisu mogli da napuste Čehoslovačku.

Kažu da je Vinton veoma teško primio ovakav rasplet događaja. Govorio je kasnije da ništa nije čuo ni o kome od ovih mališana, svestan da su verovatno svi završili u logorima Terezijenštat i Aušvic.

Život posle rata

Tokom Drugog svetskog rata Vinton se priključio britanskom ratnom vazduhoplovstvu RAF. Kad je uspostavljen mir, zaposlio se u Međunarodnoj banci u Parizu, gde će sresti svoju buduću suprugu Grete. Nastavio je da se bavi humanitarnim radom, međutim o onome što je uradio u sam osvit najvećeg rata u istoriji nije mnogo govorio. Čak ni svojoj životnoj saputnici.

Imao je skoro 80 godina kada je Greta, raspremajući nered na tavanu porodične kuće, pronašla neobičan album. Jedan od saradnika Nikolasa Vintona zabeležio je imena sve spasene dece, sa mnoštvom sačuvanih dokumenata i starih fotografija. Skromnom „sakrivanju“ Nikolasa Vintona došao je kraj.

Televizija BBC u dva nastavka ispričala je njegovu priču i svet je čuo za herojski podvig Nikolasa Vintona. U drugoj epizodi dogodio se jedan od trenutaka koji se po emotivnosti može meriti čak i sa dramatičnim spasavanjem čehoslovačke dece. U prepunom studiju BBC-ja Vinton je sedeo u prvom redu kada je voditeljka upitala ima li u sali nekog kome je Nikolas Vinton spasio život. Ustala je jedna sredovečna gospođa, za njom druga, pa stariji gospodin, a onda redom, desetine ljudi ustali su pozdravljajući čoveka kome su dugovali svoj život. Vinton nije znao da sedi u studiju sa decom iz Kindertransporta, niti je iko od njih znao za prisustvo onih drugih.

Priznanja

Sa mnogo adresa, ali i sa puno zakašnjenja, u narednim godinama stiglo je zasluženo „hvala“ čoveku koji je spasio 669 mladih života. Proglašen je počasnim građaninom Praga, lično mu se zahvalio izraelski predsednik Vajcman, a engleska kraljica Elizabeta dodelila mu je titulu viteza.

„Zašto od toga pravite toliku stvar“, pitao je preskromni ser Vinton, pre nego što će u 106. godini završiti svoj veličanstveni život. Prekratak za način na koji ga je Nikolas živeo.

(izvori: US holocaust memorial museum, www.nicholaswinton.com, Holocoust Memorial Day Trust, www.theguardian.com )