Da li je Kina najspremnija dočekala energetsku krizu?

Kada je počeo rat SAD i Izraela protiv Irana izgledalo je da suštinski gubitnik može da bude neko ko u rat nije umešan: Narodna republika Kina. Džin sa dalekog istoka je neto uvoznik energenata, prethodno je ostao bez Venecuele kao važnog snabdevača, jer su tamošnjeg predsednika otele Sjedinjene Države; kada je napadnut i Iran, koji gotovo celokupan izvoz nafte usmerava ka Pekingu, izgledalo je da će se jedna velika sila naći u ozbiljnom škripcu.

Najnovije analize, i to iz američkih izvora, kažu da se igra po svemu sudeći odvijala drugačije. Kinesko vođstvo je, kako procenjuje CNN, na vreme obezbedilo energetsku stabilnost i otpornost na šokove kakav je aktuelni sukob na Bliskom istoku.

Američka stanica piše da je duže od decenije lider Si Đinping vodio transformaciju kineske ekonomije sa ciljem da je učini energetski bezbednom. „U skladu sa tom vizijom Kina je pokrenula revoluciju obnovljivih izvora energije vetra, sunca i vode, bušila je sve dublje u naftna polja na moru i kopnu, sklopila je sporazume sa partnerima da povećaju svoje isporuke, sve u pokušaju da smanji zavisnost zemlje od uvozog goriva i zaštiti je od spoljnih šokova“, navodi CNN.

Kina jeste najveći uvoznik energenata, ali ova zemlja raspolaže ogromnim zalihama nafte, ima industrijski sektor koji uglavnom koristi domaću energiju i vozni park koji se sve više pokreće energijom iz baterija. Kada je zemlja još 1990-ih godina krenula u munjeviti razvoj, lideri u Pekingu su uvideli da uski moreuzi za dopremanja nafte mogu biti slaba tačka ove ogromne zemlje. Zato su izgrađeni skupi cevovodi koji dopremaju energente iz Centralne Azije, Rusije i Mjanmara, a upravo Moskva iskočila je na vrh snabdevača Pekinga energijom, posebno posle početka rata u Ukrajini, kada je Rusija isključena iz zapadnih privrednih tokova.

Kina je takođe dosledno radila na smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Ugalj jeste osnovni energent, ali je njegov udeo pao na otprilike polovinu ukupne potrošnje, nafta je na oko 18%, a obnovljivi izvori su prešli 30% ukupne energije.

U kapacitetima za proizvodnju opreme za proizvodnju obnovljive energije Kina gotovo da je globalni monopolista. U ovoj zemlji smešteno je više od 90% svetskih kapaciteta za izradu solarnih panela, skoro 90% proizvodnje litijum-jonskih baterija i više od 70% fabrika koje prave vetro-turbine.

Zato ne čudi što ova zemlja dominira u proizvodnji struje iz energije sunca i vetra. Četiri velika proizvođača, SAD, Indija, Nemačka i Brazil kada saberu proizvedenu obnovljivu energiju daleko su ispod kineskih rezultata.

Ne može ni Kina biti netaknuta ratom u Zalivu koji je uzdrmao sva svetska tržišta. I u ovoj zemlji se zapaža skok cena naftnih derivata, međutim, čini se da se još jedom pokazala dobrom poslovična navika ove velike zemlje da u svemu traži svoj put. „Bili smo rano u razvoju energije vetra i sunca i taj put se sada pokazao kao perspektivan“, prenosi CNN reči kineskog lidera Si Đinpinga izgovorene krajem prošlog meseca.

Rat na Bliskom istoku nikog neće ostaviti nepovređenog, ali Kina po svemu sudeći neće biti najteži ranjenik u ovom sukobu.