Urođena štedljivost kineskog stanovništva počela je da utiče na ekonomiju države.
Ilustracije radi, radnik u kurirskoj službi svakog meseca zaradi oko 8.000 juana (oko 1100 dolara), ali više od polovine te sume skloni sa strane. Kineska domaćinstva generalno štede više od 30% svojih prihoda, a radnici migranti čak i više – oko 48%, piše britanski Economist.
Takva štedljivost predstavlja izazov za kineske kreatore ekonomskih prilika. Ako građani ne troše, industrija teško pronalazi kupce, a posledica je deflacija.
Predsednik Si Đinping je nedavno tokom posete Henanu pozvao na jačanje socijalne zaštite i unapređenje javnih usluga. Vlada je najavila subvenciju od 3.600 juana godišnje po detetu mlađem od tri godine. Ipak, mnogo veći potencijal leži u reformi penzionog sistema.
Penzioni sistem
Prema proceni ekonomiste Liu Šiđina, dodatna ulaganja od jednog biliona juana u penzije na selu povećala bi BDP za oko 1,2 biliona. To bi istovremeno bila i socijalna i ekonomska mera – način da se podstakne potrošnja građana. No, kineska birokratija za sada deluje sporo i oprezno.
U prošlosti, štednja se usmeravala u kupovinu nekretnina, ali je taj sektor u padu još od sredine 2021. godine. Umesto toga, novac ide u keš i depozite sa niskim prinosima, što dodatno slabi potrošnju.
Kineski penzioni sistem čini pet složenih programa. Najveći pokriva 538 miliona građana, uglavnom sa sela. Vlada je nedavno povećala minimalne isplate za 20 juana mesečno, ali to je i dalje daleko od potrebne reforme.
Ekonomisti poput Lu Tinga iz banke Nomura smatraju da bi povećanje penzije za 300 juana moglo podstaći i sadašnje penzionere da više troše i mlađe generacije da manje štede.
