Pljačkaš koji je krenuo da opljačka banku uveren da je nevidljiv

Ono što su dvojica muškaraca doživela u Pitsburgu (USA) tog 6. januara 1995. bilo je sasvim suprotno od onog što su nameravali. Mekartur Viler i Klifton Erl Džonson želeli su da opljačkaju banku. Doživeli su, međutim, nešto sasvim drugo: postali su predmet važne naučne analize. Naravno, uhapšeni su i osuđeni na višegodišnje kazne.

Nije to bilo prvi put da oružani razbojnici krenu u pljačku banke, ali jeste jedan od retkih slučajeva da pljačkaši ne kriju svoj identitet. Snimci sigurnosnih kamera pokazali su da Viler i Džonson uopšte nisu bili maskirani, Viler je čak upadljivo gledao u objektiv kamere, smeškajući se samouvereno i nonšalantno.

Kada je posle par meseci uhapšen, istražne organe šokirao je objašnjenjem. Bio je iskreno zaprepašćen što je otkriven, jer je pre polaska u pljačku lice namazao sokom od limuna, a kao što znamo iz starih, dobrih krimi romana – ova tečnost se koristi kao nevidljivo mastilo, Pljačkaš je iskreno verovao da je nevidljiv.

Ovaj zaista neočekivani stav plasirao je Vilera i Džonsona na dva mesta istovremeno: u zatvor, na izdržavanje kazne, ali i u nauku. Novinske napise o čudnoj pljački banke pročitao je Dejvid Daning, profes psihologije na Univerzitetu Kornel i došao do pomalo apsurdnog zaključka: ako je Viler bio suviše glup da bude pljačkaš banke, možda je bio i suviše glup da shvati da je suviše glup da bude pljačkaš banke! U svakom slučaju profesor i njegov saradnik Justin Kruger posvetiće se ovom problemu i kao rezultat, tri godine kasnije, objaviće naučni rad pod naslovom „Nesposobni i nesvesni toga: Kako poteškoće u prepoznavanju sopstvene nekompetentnosti dovode do prenaduvanih samoprocena“. Po imenima autora, ova specifična zabluda danas je poznata širom sveta kao Daning-Krugerov efekat.

Najjednostavnije rečeno, Daning-Krugerov efekat je naziv za psihološki fenomen da neki ljudi sa niskim nivoom znanja i veština izrazito precenjuju svoje sposobnosti. Kao posledica toga, oni nisu u stanju ni svesni sopstvenog neznanja, jer kako bi to znali da procene?!

Istraživanja naučnika potvrdila su da se javlja u mnogim oblastima. Studenti koji su precenjivali svoje znanja po pravilu su dobijali niske ocene. Na drugom polu su oni koji svoje znanje potcenjuju, ali o tome nekom drugom prilikom.

Verovatno je svako od nas imao priliku da se sretne sa ovom pojavom. Đaci uvereni u svoj kvalitet (samo ih profesor mrzi), kolege koje uvek smatraju da zaslužuju više (ali je sistem nagrađivanja nepravedan), pa i menadžeri u korporativnom svetu. Neretko se događa da osoba izuzetno skromnih kvaliteta napreduje na društvenoj lestvici, pokazujući ili predstavljajući se da ima neke druge prednosti. U zajednici se ponekad samopouzdanje brka sa istinskim znanjem.

Sećate li se Fire Festivala, gromoglasnog najavljivanog, a neslavno završenog? Projekta Theranos u kojem je neiskusna devojka uverila preiskusne biznismene i diplomate da ulože u njenu ideju? Pa možda i podmornica Titan koja je potonula zbog odbijanja vođe projekta da sasluša upozorenja saradnika. Naravno i slučaj vakcina protiv kovida često se ukrštao sa Daning-Krugerovim efektom. Koliko je samo bilo eksperata za virusologiju!

Može li se desiti da sam i ja jedan od onih koji ne vide dobro samog sebe? Kažu da ovaj efekat može da stigne svakog. Korisno je biti kritičan, proveriti svoje znanje kod osoba kojima verujemo. U poslu koji radimo potražiti mentora. I biti spreman da se čuje opravdana, razložna kritika.