SAD i Izrael udarili na Iran: Raketni rat nad Bliskim istokom

Koordinisana operacija Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, kojaje počela u subotu ujutru, predstavlja najdublju direktnu konfrontaciju ove tri države u poslednjoj deceniji. Predsednik Donald Tramp saopštio je da je cilj akcije eliminacija „neposrednih pretnji“ koje dolaze iz iranskog nuklearnog i raketnog programa, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu potvrdio da je reč o unapred koordinisanom zahvatu sa Vašingtonom. Međutim, dinamika terena pokazuje da je operacija imala širi političko-strateški kontekst, uključujući pokušaj destabilizacije samog vrha iranskog sistema.

Prema dostupnim informacijama, udari su izvedeni na više lokacija u Teheranu, uključujući kvart Pasteur, gde se nalazi kompleks rezidencije i kancelarije vrhovnog vođe Ali Hamneija. Gađane su i lokacije povezane sa Generalštabom, kao i objekti bezbednosnih struktura. Izraelski izvori navode da su među metama bili i predsednik Masud Pezeškijan i načelnik Generalštaba Abdolrahim Musavi. Iako je Teheran saopštio da su najviši zvaničnici bezbedni, sama selekcija ciljeva ukazuje na pokušaj udara na komandno-politički centar, što prelazi okvir standardnog preventivnog napada na infrastrukturu.

Američko obrazloženje zasniva se na tvrdnji da Iran nije odustao od nuklearnih ambicija i da razvija balističke sisteme koji bi dugoročno mogli predstavljati pretnju i američkoj teritoriji. Međutim, prema ranijim procenama američke Odbrambene obaveštajne agencije, Iran bi eventualno mogao razviti operativno sposobnu interkontinentalnu balističku raketu tek do sredine naredne decenije, ukoliko bi doneo političku odluku da to učini. Time se otvara pitanje da li je operacija primarno preventivna ili ima i komponentu strateškog odvraćanja i unutrašnjopolitičkog pozicioniranja.

Odgovor Irana bio je brz i geografski širok. U talasima su lansirani balistički projektili i dronovi ka izraelskoj teritoriji i ka državama koje su domaćini američkih baza u Zalivu. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Tel Avivu, Haifi i Jerusalimu, a prema dostupnim podacima, pojedini projektili pali su u širem području centralnog Izraela. Izraelske vlasti potvrdile su da je aktiviran višeslojni sistem protivraketne odbrane, uključujući sistem poznat kao Iron Dome, kao i naprednije sisteme „David’s Sling“ i „Arrow“.

Prema prvim procenama izraelske vojske, značajan deo dolazećih projektila je presretnut. Ipak, brojni projektili koji su probili odbranu izazvali su materijalnu štetu i ograničen broj povređenih. Važno je naglasiti da je „Gvozdena kupola“ primarno dizajnirana za presretanje raketa kratkog dometa, dok se protiv balističkih projektila srednjeg i dugog dometa oslanja na sisteme višeg sloja, poput „Arrow-3“. Sama činjenica da je kompletna arhitektura protivraketne odbrane aktivirana ukazuje na obim i ozbiljnost iranskog odgovora.

Pored Izraela, mete su bile i američke baze u Bahreinu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U Bahreinu, gde se nalazi sedište Pete flote američke mornarice, zabeležene su eksplozije u blizini vojne infrastrukture. Regionalne vlade aktivirale su sisteme protivvazdušne odbrane i privremeno zatvorile vazdušni prostor. Saudijska Arabija je saopštila da je presrela više projektila i najavila „sve neophodne mere“ za zaštitu teritorije.

Ova razmena udara nosi nekoliko strateških implikacija. Prvo, prag direktne konfrontacije između Irana i Izraela uz otvoreno američko učešće faktički je srušen. Drugo, napad na najviše iranske političke strukture uvodi element potencijalne „obezglavljujuće strategije“, što može proizvesti ili destabilizaciju režima ili, suprotno, homogenizaciju unutrašnjeg fronta. Treće, aktiviranje čitave izraelske protivraketne arhitekture predstavlja realan test sistema koji je godinama promovisan kao neprobojni štit.

U političkom smislu, izjave o potrebi promene režima u Teheranu dodatno su zaoštrile percepciju sukoba. Trump je poručio iranskim građanima da je „čas slobode“ blizu, dok je Netanjahu pozvao na odbacivanje „tiranije“. Takva retorika pomera fokus sa ograničene vojne operacije na potencijalnu strategiju političke transformacije, što sa stanovišta međunarodnog prava i regionalne stabilnosti nosi ozbiljne posledice.

U ovom trenutku, region funkcioniše u režimu visoke pripravnosti. Energetska tržišta beleže poremećaje, pomorski saobraćaj kroz Persijski zaliv pod pojačanim je nadzorom, a diplomatski kanali su svedeni na minimum. Ključno pitanje nije više da li je došlo do eskalacije, već da li postoji kontrolni mehanizam koji bi sprečio prelazak u otvoreni, dugotrajni regionalni rat.

Sukob je ušao u fazu u kojoj svaka naredna odluka - dodatni udar, pogrešna procena presretanja, ili napad sa civilnim žrtvama - može proizvesti lančanu reakciju. Bliski istok se nalazi na tački gde vojna demonstracija sile prelazi u test političke izdržljivosti svih uključenih aktera.