„Banana“ iz Matriksa — telefon zbog kog je Beograd 90-ih bio u transu

Krajem devedesetih, kada su se mobilni telefoni pojavili na srpskom tržištu i polako gurnuli pejdžere u zaborav, predstavljali su pravi luksuz. Nisu bili lako dostupni, ali su se ipak nekako uvek našli u društvu, makar jedan, da svi mogu da ga razgledaju.

Prvi modeli koji su stigli bili su Ericssonovi, a ljudi su ih oprezno proučavali kao da drže svemirsku tehnologiju. Posebno je muškarcima to bilo pravo zadovoljstvo: ko ima manji telefon, ko ima noviji model, ko ima nešto što drugi nisu još videli. U to vreme rodio se i čuveni izraz „cigla“, najpre kao podsmeh velikim aparatima, a kasnije gotovo kao kompliment (setimo se samo otporne Nokije 3310). Današnjim klincima taj izraz verovatno ne bi značio ništa.

Među tim starim modelima jedan je stekao gotovo kultni status: Nokia 8110, poznatija kao „banana“. Bila je prepoznatljiva po zakrivljenom obliku i poklopcu koji je elegantno klizio nadole otkrivajući tastaturu i mikrofon. Kada bi zazvonila, nije trebalo pritiskati dugmad, samo povučeš poklopac i razgovor počinje. To je tada bio vrhunac “šmeka”.

Slava Nokije 8110 nije ostala samo na domaćem terenu. Prodrla je u ceo svet zahvaljujući filmu Matriks. Onog trenutka kad se pojavila u rukama Nea, koga je igrao Kijanu Rivs, nastala je globalna pomama: svi su želeli da imaju „onaj telefon iz filma“.

Model je zvanično lansiran 1996. godine, a zanimljivo je da je u Matriksu osvanuo tek tri godine kasnije, ritam tehnološkog napretka tada je bio mnogo sporiji nego danas. Prethodnik ovog modela, Nokia 2110, više je ličio na kućni bežični telefon, s izvlačivom antenom kao na starim radio-prijemnicima.

„Banana“ je zapravo bila namenjena poslovnom svetu, a kod nas se najčešće prodavala kao polovan uređaj jer je nova bila preskupa. Ipak, bez obzira na cenu, postala je statusni simbol nešto čime se ponosiš kad ga izvadiš iz džepa.

Kasnije je Nokia pokušala da oživi legendu modernom 4G verzijom, ali original je ostao nezamenljiv. Početkom 2000-ih još je mogla da se vidi na ulicama, a onda je, kao i većina starih telefona, završila u fioci, kao još jedna draga „cigla“ iz prošlog vremena.

Ali, priznajmo, to je jedna od retkih cigli koju vredi čuvati.